Still Crazy aka Još uvek ludi (1998)

Čudna voćka je draga sorta...

1998 godine se pojavio ovaj, mnogima dragi, film a jedna od glavnih reklamnih “kampanja” se oslanjala na planetarni uspeh godinu dana starijeg “The Full Monty aka Do gole kože”.

Naravno, taj “ovogodišnji odgovor na The Full Monty” je “zaradio” pola miliona dolara dok je “Do gole kože” uzeo 258…miliona.

Ali nije fer da moju kritiku ovog simpatičnog filma zasniva na pogrešnim osnovama. To što je marketing bio loš ne mora da znači da i ovaj tekst bude takav…a sudeći po uvodu izgleda da hoće.

“Strange Fruit” je bio bend koji je imao sve. Uspeh=Slavu, turbulentne među/bendske odnose=Braća Galag…Legende, navijačice=Baka Prase, pevača koji se overdozirao= Džim Mor…pardon, Rođa Raičević, i možda najvažnije, svirali su u najboljem dobu rokenrola…sedamdesetih…

A onda se desio, bukvalno, znak sa neba…i sve se raspalo.

Dvadeset godina kasnije niko od njih nije niti u cvetu mladosti niti su se pretvorili u uspešne leptire (cvet…leptir…kapirate ? Genijalna rečenica…prosto sam ponosan na onog ko je to napisao).

Jedan od njih, bivši klavijaturista a sadašnji distributer kondoma, Tony Costello (Stephan Rea sa svojom prepoznatljivom frizurom i još jednom šmekerskom ulogom) pokušava da ponovo okupi bend i da sa njima krene na novu turneju.

Ono što sledi jeste, u početku gledljiva, a u središnjici, kada krenu na turneju i veoma duhovita, komedija. U poslednjoj trećini, “Still Crazy” se prilično “izduva” (negde od trenutka kada protagonisti počnu baviti i rešavati svoje standardne , dal’ romantične, dal’ životne “probleme”) ali svakako, sam završni koncert deluje prilično autentično…i rekao bih…sentimetalno.

“Show stealer” je naravno Bill Nighy. Ova uloga, drugog novog pevača benda koga ostali članovi nikada,u suštini, nisu prihvatili, predstavlja inače neku vrstu njegovog “proboja” na svetsku glumačku mapu.

Tu je i Jimmy Nail koga možda prepoznajete po ovoj pesmi:

Režiser filma je Brian Gibson, čovek koji je pre svega i poznat po muzičkim filmovima, poput biografskog o Tini Tarner “What’s Love Got To Do With It“. Iz nekog bizarnog razloga, kada odete na njegov IMDB profil, videćete da ga je neko ubacio u listu “mrtvih u 59oj godini”. Svašta.

Na skali od (1-6) ocena: 3 +

recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka

Gimitrije
Gimitrije

Čuveni duh sa plavim okom (a od susreta sa Bozzom postao je duh sa dva plava oka), propali kandidat za kandidata studenta filmske režije i beskompromisni (takođe propali) filmski kritičar koga ste svi imali priliku da upoznate u prelomnoj, epoholno dvodelnoj epizodi "Bioskop Sloboda" Svojim autorskim tekstovima o filmu on će definitivno oplemeniti ovaj prostor.
Takođe, Gimitrije fanatično gleda televiziju pa možemo očekivati i njegove tekstove na tu temu.

Articles: 146

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.