Harlan Coben se po treći put vraća na Netflix. I za razliku od “Safe” koji nije zasnovan na nekom njegovom romanu (već je u pitanju originalna ideja/koncept koju su pisali i razvili drugi scenaristi), “The Woods”, kao i ovogodišnji “The Stranger“, jeste upravo ekranizacija njegovog dela.
Ovo nije prvi put da se radnja Cobenovih romana izmešta iz Amerike i prilagođava lokalnoj ikonografiji. Ovo nije ni prva poljska serija iza koje stoji Netflix. “The Woods” svakako nije prva ni po jednom parametru.
Pre 25 godina, 1994, Pavel Kopinski je bio “pionirski predvodnik”/animator u letnjem kampu za omladinu. Poslednje noći četvoro mladih (“voleli se dvoje mladih“) je ušlo u šumu i nikada se više nije vratilo. Među njima i Pavelova mlađa sestra.
Sada je Pavel državni tužilac i udovac, samohrani roditelj. Pred njim je kontroverzan slučaj silovanja u kome je jedan od glavnih optuženih sin moćnog i bogatog TV novinara spremnog da učini sve što je dozovoljeno i nedozvoljeno da bi oslobodio svoje dete.
Istovremeno, policija pronalazi leš sa prostrelnom ranom na glavi, čoveka u četrdesetim godinama koji poseduje lažna identifikaciona dokumenta. Ono što će naterati inspektore da pozovu Pavel jeste činjenica da je pokojnik kod sebe imao njegovu adresu i stare novinske isečke o tragediji koja se odigrala u kampu pre 25 godina.
Plus tu su i stare ljubavi, antijevrejski nemiri, pronevere i prevare, tajne i okrutne istine.
Sve su to dobro poznate teme kojima se Coben bavi u svojim delima tako da, konceptualno, “The Woods” svakako liči na njegov rad.
Serija ima ukupno šest epizoda i svaka od njih miksuje događaje od pre 25 godina sa ovim današnjim ali, sa te strukturne strane, nije ovo komplikovano za praćenje. Naročito jer su scenaristi odustali od ludačkog tempa koji su imale prethodne Cobenove ekranizacije pa je tok radnje možda “usporen” ali istovremeno i pun skrivene tenzije. To možda i nije idealno rešenje za ljubitelje bindžovanja i čini mi se da ćete više uživati u ovoj seriji ako dopustite da prođe bar neko vremensko razdoblje između epizoda.
Sa produkcione strane, “The Woods” je svakako vrhunski projekat. Odlična fotografija, umešna režija, vrhunski glumci. Ništa to ne čudi jer Poljska iza sebe ima uglednu i bogatu filmsku istoriju.
Zašto onda ne mogu da vam ovu seriju preporučim u potpunosti ?
U pitanju je ono čuveno prokletstvo “raspleta”. Coben ni ranije nije imao baš sjajne završetke ali oproštao sam mu to zahvaljujući izuzetno zabavnoj vožnji koja nas je dovodila do tog cilja.
U “The Woods” ta “vožnja” deluje mnogo ozbiljnije i temeljnije, te pripreme pred završnicu obećavaju daleko snažniji i ubedljiviji kraj. Mnogim karakterima je ovde dato puno vremena ali ispostaviće se, većini bez ikakvog stvarnog opravdanja.
Logika raspleta glavnih misterija nimalo nije iznenađujuća, ne toliko u smislu “ko stoji iza svega” već “kako se to sve i zbog čega odigralo”. Banalizovanje određenih motiva pojedinaca koji se odjednom pretvaraju u nekakve monstrume, biranje najlakših rešenja za okončanje određenih, na početu zanimljivih, rukavaca priča nikada ne može da bude dobro.
Oduvek sam mrzeo u ovakvim romanima/filmovima/serijama/pričama likove koji od početka znaju pravu istinu ali nam je eto “čuvaju” za sam kraj, a kada ih u nekoj priči ima i više od jednog (kao napr. ovde) možete zamisliti našta može ličiti epizoda prepuna ekspozicija dok nam objašnjavaju ono što su do tada krili.
Sve u svemu, od četvrte epizode evidentan je pad u kvalitetu serije, kome ništa ne doprinosi i očigledno emotivna karta na koju su igrali autori u poslednjoj epizodi.
Već je u petoj epizodi većina misterija razrešena. Zbog toga, emocionalno putovanje našeg Pavela u samoj završnici, deluje jalovo. On nam i bukvalno “recituje” (zajedno sa nekim drugim junacima ove tužne ispovesti), glavni lajtmotiv serije “o tome šta je roditelj sve spreman da uradi da bi zaštitio svoje dete” ali mi, gledaoci, na kraju, osim umora, ne osećamo ništa više.
Na skali od (1-5) ocena: 2 +
recenzija: DeHičkok
