Čuveni autor špijunskih romana i pisac koji je redefinisao taj žanr, John le Carré nas je napustio pre neku nedelju (12 decembra) u svojoj 89 godini. Što bi rekli ljudi “u dubokoj starosti”. Sa druge strane, veliki glumac (u svakom smislu) Philip Seymour Hoffman, nekoliko meseci pre premijere ovog filma, je okončao svoj život u 46 godini, na hladnom podu kupatila svog stana na Menhetnu, sa špricom zabodenim u rame.
Hoffman, koji je tada bio u punoj glumačkoj snazi, i nizao upečatljive uloge vredne divljenja, nije uspeo da se izbori sa ličnim demonima. U “Najtraženijem čoveku” njegov lik Günther Bachmann, vođe posebnog tajnog odeljenja nemačke kontraobaveštajne službe, u poteri je za jednom drugom vrstom demona…terorističkom.
Na ovaj film sam naleteo pre par godina na nekom od bezbroj filmskih kanala. Uleteo sam usred akcije, nekakve jurnjave za bradatim mladićem koji je, moguće, terorista.
Na tragu mu je bio umorni Hoffman a tu se uskoro pojavila i Rachel McAdams kao nekakav advokat koji se bavi upravo zaštitom migranata, te su u jednom trenutku pojurili i nju i njega. Mislim na migranta Karpova iz Čečenije.
Odjednom tu je bio i Willem Dafoe i beše strašno uzbudljivo i haotično, a ja, u tom trenutku nisam znao ni ko pije ni ko plaća. Nakon 15ak minuta, odlučih da prekinem sa ovakvim gledanjem i obećah sebi da ovaj film moram pogledati…jednom. I konačno ga pogledah.
Ispostavilo se da sam propustio još nekoliko zvučnih imena u filmu. Pre svega mislim na Robin Wright koja ovde glumi i zastupa američke interese i službe. Takođe se pokazalo da “A Most Wanted Man” i nije tako uzbudljiv kao što mi se činilo.
Roman na osnovu kojeg je napravljena ekranizacija, objavljen je 2008 godine. Nisam ga čitao (kao i većinu poznih le Carré dela) ali le Carré nikada nije bio pisac jeftinih trilera. Uvek su mu zapleti bili podređeni višeslojnim fino psihološko izgrađenim likovima, a u svojim najboljim delima, priča je bila smeštena u pozadini nekih aktuelnih političko društvenih previranja, sa često kritičkim stavom.
Tako da onaj koji očekuje nešto u stilu “Nemoguće misije” grdno će se razočarati. Ispostaviće se da su upravo tih petnaestak minuta koje sam pogledao ranije i naj akcioniji delovi ovog filma.
Günther Bachmann je iskusni obaveštajac koji je navikao da radi stvari na starinski način, i koji je naučio, a to će se pokazati veoma bitnim, da u njegovom “poslu” mora postojati neki nepisani (časni) kod delovanja.
Slučaj na kome se nalazi, i istraga koju sprovodi, o uglednom predstavniku muslimanskog sveta i poštovanom članu nemačkog društva, biva ubrzana i pomerena u trenucima kada u žižu dospe mladić iz Čečenije koji zvanično traži politički azil ali možda planira teroristički napad u Hamburgu.
Na vama je da otkrijete ko ovde laže a ko samo lagi. Uglavnom, kada priča pređe u dramske vode, i potencira pitanje odnosa Amerike prema zarobljenicima, “A Most Wanted Man” se pretvara u film velikih ambicija ali, nažalost, i ne tako velikih dometa. Jednostavno, režiser Anton Corbijn (pre svega tvorac mnoštva poznatih muzičkih spotova nekih veoma cenjenih izvođača) u tim, mirnijim, delovima jednostavno ne uspe da dovoljno izgradi neophodnu tenziju.
Zbog toga, oni retki akciono hičkovski momenti, predstavljaju i najzanimljiviji aspekt filma. Završnica, koja je, evidentno imala nameru da donese katarzu, upravo zbog nemušte pretodne prezentacije dramskih elemenata nema očekivani impakt.
Na skali od (1-6) ocena: 3
