Komedija je jedan od žanrova kome definitivno preti izumiranje iz bioskopskih sala. U svom čistokrvnom obliku ređe se pojavljuje od NLO-a, a kada je ima uvek mora biti miksovana sa nečim drugim.
Za taj trend najviše je zaslužan Dizni, tj. njegove franšize Marvelovih i Star Wars filmova. A izgleda da je publici dovoljna ta mala doza jednostavnog humora ubrizgana u akcione spektakle kojima nas zatiru na velikom platnu. Više niko ne pravi ozbiljne akcijske filmove…osim ako u njima nema red smeha, red pucanja, red tucanja (u smislu tuče).
“Suzan Kuper (Melisa Mekarti) je skromna analitičarka koja radi u CIA i heroj iz senke na najopasnijoj misiji do sada. Ali, kada njen partner (Džud Lo) nestane sa lica zemlje, a drugi tajni agent (Džejson Stetam) se nađe u opasnosti, ona se dobrovoljno prijavi da se infiltirira u smrtonosni svet dilera oružja i spreči globalnu katastrofu.“
“Spy” tj. “Špijuni” jeste nešto najbliže pravoj komediji koju možemo dobiti ovih godina. Za to je zaslužan pre svega Paul Feig režiser koji stoji iza super uspešnih i smešnih “Bridesmaids“. Snimio je on i ćorke poput “Slatkih malih tajni “, a ni neka njegova druga dela (o kojima ću tek pisati) nisu baš bila pogoci u metu, ali ono što niko ne bi smeo da mu spočitava jeste da Feig ima “žicu” za humor.
Uz njega tu je i nesumnjivi komičarski dar Melise MeKarti. Bez nje ovaj film svakako ne bi bio ovako smešan…a vala jeste smešan.
“Spy”, naročito u svojoj prvoj polovini, dok lik Melise MekKarti postepeno prelazi u “ful” šijunski režim, donosi nekoliko spektakularnih smešnih scena. “Spy” se ne odriče i tzv. “fizičkog” humora na tragu slepstik-a.
Problemi nastaju u drugoj polovini kada, inače već do tada fino tempirani “gross-out” momenti, gotovo preuzmu čitav humoristički spektar filma.
Ne znam stvarno da li nam je nužno potrebno ovo (u suštini lažno) “pomeranje granica” u ovakvim filmovima ali izgleda da je to (često i jedini) glavni adut svih američkih komedija koje nam stižu poslednjih godina.
Druga nevolja je tipična za sve holivudske produkte poslednjih godina. “Spy” je, kao i more drugih filmova, jedostavno predug. Da bi komedije funkcionisale moraju biti optimalne. Komedija je verovatno najteži žanr a kada nešto traje dva sata to znači da onda ’em što moraš biti smešan ’em to moraš toliko dugo…
Na skali od (1-6) ocena: 3 +/4-