Ako me memorija dobro služi ovaj film se u YU bioskopima davao pod nazivom “Kakva frka” . Pošto nemam sa čime da to potkrepim morate mi verovati na reč.
U pitanju je slepstik komedija iz pozne karijere Blake Edwards-a. Kada je premijerno prikazan, tog osmog avgusta 1986 godine, Edwards je već imao 64 godine, iza sebe “rat” sa holivudsko studijskim establišmentom (koji je kulminirao dve godine ranije kada mu je praktično “oduzet” film “City Heat” sa Klint Istvudom i Bert Rejnoldsom) ali i još jedan, pokazaće se znatno bolji, film “That’s Life” koji će svoj bioskopski život započeti par meseci kasnije.
Glavni junaci “Kakve frke” su dva zgubidana, neuspešni glumac ali zato uspešni zavodnik Spence (Ted Danson tada velika TV “Kafić uzdravlje” zvezda) i smušeni Dennis (Howie Mendel, takođe glumac koji je u to doba svoju karijeru gradio pre svega na TV a koji nam je sada svima mnogo poznatiji kao jedan od članova žirija “Amerika ima talenat“)
Kada Spence na jednom snimanju slučajno otkrije da je jedan od konja dopingovan odluči da to saznanje unovči (klađenjem). Nevolja počinje gotovo odmah jer ga je par smešnih mafijaša (koji kao da su izašli iz nekih starih nemih crno belih slepstik komedija) odmah prozrelo i krenulo u poteru za njim.
I tako, do kraja. Potera za poterom i geg za gegom. Problem je što ti gegovi uglavnom ne funkcionišu.
“A Fine Mess” je originalno bio zamišljen kao labavi rimejk/omaž jednom starom kratkom filmu “Stenlio i Olia” u kome su oni muku mučili sa transportom klavira.
Bilo je zamišljeno da veći deo filma bude baziran na improvizacijama talentovanih komičara (u filmu glumi i fenomenalni Richard Mulligan) i da sama priča bude labavo povezana.
Od čitave te ideje se odustalo, pre svega zahvaljujući čelnicima Kolumbija studija, koji nisu dozvolili tako nešto. Insistirali su na pravom klasičnom scenariju sa pričom. Na kraju, ostao je eto samo klavir.
Blake Edwards je bio toliko pogođen tim razvojem događaja da se samog filma javnog odrekao u intervjuima nakon premijere. “A Fine Mess” je propao na bioskopskim blagajnama a kritičari su ga sahranili.
Da li je to bilo zasluženo ?
Pa…jeste. Film je svakako “Mess” i tu nema zbora. Ipak, u nekim delićima, ostacima prvobitno zamišljene ideje, ovde čuči jedan potencijalno veoma zabavan film.
Postoji par, kako bih ih nazvao, sporo gradećih gegova, koji svoj puni efekat dobiju tek u toj “završnoj” fazi. Tipični su primeri geg sa “razvaljivanjem vrata na automobilu” i napr. “Spensova osobina da nikako ne može da upamti ime devojke sa kojom je spavao”.
Opet, većina uopšte ne deluje. Kao da neki značajni a mali delići te “nadogradnje” nedostaju. Neki karakteri se u nekim scenama pojavljuju tako iznenada i nenajavljeno što donosi dodatni haos u već postojeći
Ipak i takav, “A Fine Mess” je fina ilustracija ljubiteljima slepstika kako je neke stvari potrebno postaviti u takvim filmovima. Zanimljiviji, u svakom slučaju, fanovima Edwardsa a ne široj publici, ovaj film je jedan sa periferije bogate karijere ovog velikog majstora komedije koji možete i zaobići.
Na skali od (1-6) ocena: 2 +*
*ovaj plusić samo zato što sam ja upravo jedan od Edwards fanova.
