“Birdman or (The Unexpected Virtue of Ignorance)” (pun naziv) je zvanično najbolji (američki) film za 2014 godinu. Osim glavnog, dobio je oskara i za režiju,fotografiju i scenario. Gotovo bizarno zvuči podatak (bizarno zvuči ?wtf 🙂 ) da film u kome su u središtu priče glumci (glumci u smislu profesije) i njihove sudbine nije dobio nijedan glumački oskar uprkos tome što je imao nominacije i za glavne i za sporedne uloge.
Odgovor na pitanje „Kako je to moguće“ (koje doduše niko nije postavio) je veoma jednostavan. Glavna zvezda „Birdman“-a nije glumac koga, btw. izvrsno, tumači Michael Kiton,već je to kamera Emmanuel Lubezki-og kojom diriguje i glavna, prava zvezda ovog filma, reditelj Alejandro González Iñárritu.
Ali, pre nego što predjem na Iñárritu da završim sa ovim drugim Meksikancem Emanuelom. Elem, Emanuelo je tada bio na putu da ostvari holivudski grand slem. Za Birdman-a je dobio svog drugog oskara, niz je započeo godinu dana ranije sa „Gravity“ a 2015 mu je donela i treći sa Revenantom. 2016 godine nije snimio ni jedan film te je sasvim moguće to jedini razlog što nije uspeo i četvrtu godinu za redom.
Iñárritu i nije režirao baš puno filmova te ako kažem da sam pogledao ukupno 3 komada to i nije tako “strašno” jer je ukupno snimio 6 dugometražnih. Glavni razlog tome beše “21 gram” mnogima omiljen a meni jedva svarljiv pretenciozni bućkuriš. Možda grešim dušu ali pre desetak godina i nisam ga baš mogao svariti (što ne znači da je u pitanju najgori film na svetu celom…nego jednostavno meni se i nije dopao).
Nisam gledao Babel, The Revenant, Biutiful…ali Ptičara jesam.
I priznajem, dopao mi se. Meni je ta “pozadina”, to “iza kulisa” oduvek bila intrigantna tema. Možda zato što sam oduvek želeo da upravo budem deo nje (i vidi gde me je to dovelo…mada, hvala mom ZX Spectrum 48k i ovom divnom IT-u od koga živim…).
Ekipa glumaca je odlična. Od već pomenutog Kitona do Edward Nortona,Amy Ryan, Naomi Wats, Emme Stone…
Ali sama crnohumorna priča o zaboravljenom glumcu (poznatog po serijalu superherojskih filmova iz prošlog veka…ali ne Betmenu već, u ovom filmu, Birdman-u) kome je premijera predstave prilika da obnovi svoju karijeru i nije toliko interesantna koliko je interesantan način kako je film snimljen.
Sve je u jednom kadru. Veoma umešno, vizuelno impresivno i spektakularno sve to deluje. Pravo uživanje za ljubitelje režijske ekstravagance u svom najboljem izdanju….i najgorem.
Jednostavno, Iñárritu ne bi bio Iñárritu da nije maksimalno ambiciozan što često završi pretencioznošću. Na sreću, ovog puta, konačni rezultat je bio znatno balansiraniji nego neki prethodni.
Na skali od (1-6) ocena: 4