Holivudski crtaći su i dalje najvitalniji segment filmske industrije što se tiče kvaliteta onog što nam isporučuju na velikim (i malim) ekranima. Čak i kada su u pitanju nastavci popularnih crtanih franšiza neki put su oni čak i bolji od svojih prethodnika. U većini, ako već i nisu bolji, u pitanju su solidni crtaći.
Nastavak Frozena nije u toj grupi. I ako smo s’ pravom mogli očekivati da se gotovo savršen original ne može doseći, ipak sam mislio da će novi doživljaji drage ekipe (Elza, Ana, Olaf, Kristof, Sven) biti i dalje uzbudljivi i smešni.
Nisu…. Ni uzbudljivi… ni previše smešni. Ni pesme nisu pamtljive i za razliku od prvog dela ovde uglavnom guše samu radnju.
A ta radnja, tok priče ? Sven i Kristof su praktično gurnuti u stranu veći deo filma, Olaf je i dalje izgubljeno simpatičan naivan sneško belić ali ni on u ovoj priči nema neku svrsishodnu svrhu.
Elsa i Ana, mada i dalje centralni karakteri, opet su veći deo radnje razdvojeni a sam “story arc” (kako bi ovaj termin, dođavala, preveli na srpski, nije samo priča a definitivno nije međupriča) je takav da praktično potire neke bazične stvari iz prvog filma i uvodi novu mitologiju zbog koje dešavanja iz originala sada tumačimo u drugačijoj perspektivi. Što, generalno, i nije problem da su ti noviteti poboljšali priču. Nisu…naprotiv…samo je postala neinteligentno komplikovanija.
Problem je i što u “Frozen II” nemamo antagonistu niti bilo šta slično onoj “fori” sa princom Hansom.
Opet, animacija je i dalje vrhunska, film je gledljiv i ne verujem da će deca imati ovako ozbiljne zamerke na njega. Njima je bitno samo to što su se nakon 6 godina njihovi junaci vratili a devojčicama je i dalje drago što su ovde one glavne…mnogo više nego u prvom delu.
Na skali od (1-6) ocena: 2 +