Ljubitelji Sonic-a znaju da se on prvi put ukazao u Junu 1991 godine na konzoli pod nazivom Mega Drive (popularnoj pod imenom Sega Mega). Za moju generaciju, u junu 1991 godine, ukazalo se nešto sasvim, sasvim drugačije…
Imao sam tada 18 godina i čitav život beše predamnom. Svet je bio pun neograničenih mogućnosti i tvoje je bilo samo da ih zgrabiš. Nevolja beše ta što svet nje želeo da čeka na nas.
I tako, neki su te 1991 godine igrali Sonic a neki odlučiše da se „igraju“ rata…
Ovaj veseli uvod služi samo da istaknem da ja verovatno i nisam publika za ovaj film. Nisam nekakav poznavalac ovog plavokosog ježa a suviše sam mator da bi uživao u njegovoj nesumnjivoj dečijoj privlačnosti.
Opet, pošto sam išao u bioskop sa klincima, mogu sa sigurnošću reći da je „Sonikov film“ definitivno ubo metu. Deca će ga voleti. Mi odrasli, ako nismo prekog srca i ako smo spremni da ne postavljamo neka suvišna pitanja o logici dešavanja samog zapleta, takođe bi trebali da provedemo bezbrižne trenutke u mračnoj bioskopskoj dvorani.
U svakom slučaju, ako idete sa dečicom i ako ona nisu suviše mala, pokušajte pogledati verziju koja nije sinhronizovana (mada, pretpostavljam, da je sinhronizacija urađena profesionalno). Ne mogu da zamislim Džima Kerija i njegovo blesavljenje a da je to neko nadsinhronizovao…nije to jednostavno to…
Na skali od (1-6) ocena: 3