Ove Diznijeve rupčage su od one čudne sorte filmova koje imaju pregršt sjajnih momenata ali opet ne mogu reći da mi se (previše) svideo.
Glavni junak je tinejdžer Stanley Yelnats IV (ovo IV/četvrti je veoma važno) koji sticajem neverovatnih okolnosti (a sve u skladu sa starom kletvom bačenom na njegovu familiju) dospeva u neku vrstu popravnog doma. Optužen da je ukrao patike (koje su mu bukvalno sa neba pale na glavu) Stanley otkriva da je ovo mesto, pod divnim nazivom “Kamp Zeleno jezero”, u stvari pustinja u kojoj dane provodiš tako što kopaš rupe.
Kopanjem rupa pod vrelim suncem gradi se i karakter objašnjava nama (i deci) pomoćnik upravnika kampa gospodin Sir. Njega glumi Džon Vojt (Jon Voight) i to veoma upečatljivo. Zahvaljujući Vojtu “Holes” nam pruža nekoliko urnebesnih scena i šteta što njegov lik nije iskorišćen još i više.
Sigurni Viver (Sigourney Weaver) je upravnica i mada je u pitanju nešto kompleksniji karakter, u osnovi, se njen lik svodi na “vešticu”.
Autor scenarija je istovremeno i pisac istoimenog romana Louis Sachar (viđao sam taj roman i u našim knjižarama) i čini mi se, mada naravno to ne mogu i da potvrdim, da je upravo njegova adaptacija sopstvenog dela krivac što film ne funkcioniše u tom narativnom delu.
Naime, previše vremena je posvećeno nekim događajima iz dalje prošlosti, koji deluju (i što se tiče vizuelnog stila) kao scene iz nekih starinskih tv serija (ala Mala kuća u preriji). Jednostavno, baš me je briga bilo za Patriciu Arquette i Due Hilla. A ti događaji pojedu značajno parče filma. Zanimljivo je da su oba ova glumca/glumice karijeru nastavili na televiziji.
Ovo je inače i debitantski film Shia LaBeouf koji upravo sa njim započeo svoju zvezdanu karijeru (koja je poslednjih godina u slobodnom padu).
Nakon odjavne špice (u koju je uključen i deo “šta je bilo posle”) nisam baš poželeo da ga pogledam još neki put. Istovremeno, učinilo mi se da je sam izvorni roman, znatno bolji. Šteta što nisam prvo njega pročitao.
Na skali od (1-6) ocena: 3