William Wisting je junak serijala romana Jørn Lier Horst (za koje pojma nemam da li su objavljeni na našem tržištu ali svakako ako nisu, hoće 🙂 )
Ipak, pošto sam baš dobar drug, proverio sam ovo umesto vas. Wisting je obljavljen i kod nas, čak i ta dva romana na kojem je zasnovan ovaj prvi tv serijal.
Wisting je srednjovečni policajac, inspektor koji je se u svojoj dugoj karijeri bavio stravičnim zločinama koji su počinili još stravičniji ljudi. Udovac je, mlađi sin studira u velikom gradu a ćerka je novinarka u lokalnom listu.
Ovo je, kažu (a ne verujem da baš i lažu), najskuplja tv serija u istoriji Norveške. Po samoj produkciji to se ne bi reklo jer nema ovde sad nekakvih spektakularnih akcionih scena ili nekakvih masovnih izliva prirodnih nepogoda za koje bi trebali neki skupi kompjuterski efekti. Ne, ovo liči na standardne norveške/skandinavske serije.
Vreme je turobno, često i snežno, fotografija dodanto isprana od boja a sve radi potpunog skandinavskog ugođaja…jel’te ? (hajde, ne mora sve da bude šareno kao u Almodovarovim filmovima ali napraviše od tog sivila čitavu vizuelnu filozofiju koju sada uvlače u 90% filmova i tv serija)
Nego, jedino što štrči na skupoću jeste što su za prvih pet epizoda (kao agentkinju FBI) angažovali Carrie-Anne Moss.
“Wisting” ima deset epizoda. Prvih pet pokrivaju jedan slučaj (serijski ubica koji je pobegao iz USA u Norveršku) ali se određeni događaji i situacije prenose u nastavak u kome je centralna tema jedan stari slučaj koji je odveo na dugodišnju robiju nevinog ( možda jeste/možda nije ) čoveka a za koji je Wisting lično optužen da je podmetnu dokaze.
Okej je ovo serija ali ništa specijalno. Ni misterije (kao ni razjašnjenja) nisu bogzna šta te “Wisting”, po kvalitetu, upada u onu grupu standardnih skandinavskih serijala. Dakle, ako ste skandi džanki ovo vam je obavezna literatura. Ako niste, možete i preskočiti.
Na skali od (1-5) ocena: 3 –
recenzija: DeHičkok
