Lepa, pitoma komična drama o ekscentričnom i usamljenom Jeffu (Jason Segel) koji, naravno, živi kod kuće sa majkom, i njegovom odnosu sa starijim bratom (takođe odlični Ed Helms) kome baš ne cvetaju ruže braku jer sumnja u vernost svoje supruge (Judy Greer).
Priča počinje jednim pogrešnim telefonskim pozivom upućenim nekom ko se zove Kevin.
Glavna draž (koji daje posebnu toplinu filmu) čini interakcija između braće i njihov specifičan odnos. Džef je introvertan, nespreman da se suoči sa pravim svetom, dok je njegov brat već ostvaren, samouveren i oženjen…i da…ima i porše.
(autori filma su takođe braća ali ne znam koliko autobiografskog ima u u ovoj priči)
Slabiji rukavac filma čini čitava priča o njihovoj majci (Susan Sarandon) i njenom tajnom udvaraču na poslu. Kažu (zlobnici 🙂 ) da je najbolji način da producenti/studijo stane iza nekog filma ako u njega ubaciš i neku “politički korektnu” temu. Susanin lik i ono što će joj se desiti gotovo se idealno uklapa u te, kao što napisah, “izmišljene” propagandne tendecije sadašnjeg Holivuda.
Ipak, u svojih 83 minuta, Džef koji stanuje kod kuće, daje mnogo više duše i smeha nego većina današnjih komedija koje nam stižu iz Holivuda.
Režija: Jay Duplass Mark Duplass
Glume: Jason Segal, Ed Helms, Judy Greer
Na skali od (1-6) ocena: 4 –
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
