Ovo je jedan od najboljih najgorih filmova koje sam gledao. A te 1979 godine bio je ubedljivo najskuplji Diznijev film u njihovoj dotadašnjoj istoriji.
1977 godina nam je donela “Star Wars“. Par dana pre premijere ovog filma u bioskope je stigao i “Star Trek” koji je već bio predodređen za veliki uspeh zahvaljujući kultnoj TV seriji na kojoj je bio zasnovan te Dizniju nije ništa drugo preostajalo nego da se i on uključi u ovu svemirsku trku.
Priča je, na prvi pogled, veoma zanimljiva. Istraživački brod se nakon misije vraća na planetu Zemlju. Ubrzo otkriva crnu rupu i još misteriozniji svemirski brod koji se nalazi na ivici te rupe…crne. Istraživači ne bi bili istraživači da ne požele da otkriju ko je i šta je na tom brodu. Naročito kada ovu malu ali odabranu ekipu čine glumci Anthony Perkins, Robert Forster, Joseph Bottoms, Erneste Borgnine i slatkasto ledena Yvette Mimieux. Sve glumci koji su ili već bili na zalasku karijera ili već na nezaustavljivom putu ka stazama B filma.
Tu je i genijalni Maximilian Schell koji svojim “over the top” perfomansom značajno doprinosi da moja početna rečenica ove recenzije bude toliko istinita.
Priča se naravno raspadne nakon prvih 30ak minuta i postane užasno naivna i tupava sa nizom neverovatnih scena (napr. trčanje po brodu koji se raspada; takođe morate videti pucačinu i borbu između robota itd…) ali sve je to praćeno stvarno dobrom scenografijom i, za to vreme, hvale vrednih specijalnih efekata.
Zaboravite na R2D2 i C3PO, najbolji robotski par na svetu je Old B.O.B. i V.I.N.C.E.N.T. Njihovi filozofsko životni razgovori su neprepričljivi a, moram priznati, i njihova gluma je, ako izuzmemo gospodina Schella, i ubedljivija od bilo koje replike koje će ostali, živi, glumci izgovoriti.
Galamatijas dešavanja dostiže vrhunac u samoj završnici filma koja je toliko ludačko otkačena da samo zbog nje “The Black Hole” zaslužuju bar jednu ocenu više.
Za još jedan plus odgovorna je i fenomenalna muzika John Barry-a kome mora da su rekli da spremi neku epsku muzičku temu za veliki spektakl koji se snima. I on, majstor kakav je uvek bio, šta će…komponuje ovu virtuozno uzbudljivu muzičku temu…sa (neispunjenom) nadom da će i slika koja je prati biti ista takva.
Režiser filma je Gary Nelson koji je započeo a bome i završio svoju karijeru kao pre svega TV režiser.
I pre ocene koje sledi, koja će biti neverovatna, koliko i ovaj sam film, umalo da zaboravim da je Yvette Mimieux u specijalnoj, telepatskoj, vezi sa robertom Vincentom. Ne verujete ? Ko vam je kriv kada ne želite da pogledate ovo čudo od filma koje nam pokazuje zašto su “Star Wars”-i ispali upravo onakvi u Diznijevijm rukama (iliti bolje rečeno pod nogama)
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
