Malo o Baru:
” Baru, možda i najveći savremeni francuski strip-crtač i autor, stripom je profesionalno počeo da se bavi relativno kasno, tek 1982. No, već 1985. godine, na prestižnom Festivalu stripa u Angulemu dobio je nagradu za najbolje debitantsko delo. Na istom Festivalu do sada je dva puta dobio nagradu za najbolji strip i prvi je autor kojem je to pošlo za rukom: godine 1991. za Put za Ameriku a 1996. za Autoput sunca. U januaru 2010. dobio je i nagradu za životno delo i tako postao najnagrađivaniji autor te manifestacije. “
Malo o stripu:
” Svako ko želi da sazna šta sve strip može da bude trebalo bi da pročita Autoput sunca francuskog crtača i scenariste Barua. Može se slobodno reći da taj strip predstavlja prekretnicu u evropskom stripu. I to po više osnova. Strip je, kao prvo, spoj klasičnog francuskog stripa i japanske mange, na 430 strana što je, 1995. godine kada je strip objavljen, u Francuskoj predstavljalo veliku novinu. Besna kobila se i odlučila da strip objavi u tom originalnom izdanju a ne u izdanju koje je kasnije prerađeno za evropsko tržište i u kojem su kadrovi stripa preraspoređeni kako bi se došlo do manjeg broja strana. Druga novina je da je to road-strip, možda i prvi takve vrste. Socijalno obojena fabula, prikazivanje bednog položaja radničke klase i doseljenika, propalih industrijskih gradića, političkih moćnika, nasilja u ime države, a sve to zaogrnuto u krimi priču u kojoj ostrašćeni desničar progoni dvojicu drugara jer ga je jedan od njih napravio rogonjom, sve je to uticalo da ovaj strip stekne kultni status. ”
svi ovi citati su preuzeti sa sajta izdavača “Besne kobile“.
Pročitao sam “Autoput sunca” zahvaljujući tome što sam, jel’te, član biblioteke.
Naravno, prvo što sam pomislio nakon što sam zaklopio poslednju koricu, jeste da ovaj strip moram nabaviti i za ličnu biblioteku. Ali, izgleda da je već kasno. U Alan Fordu ga nemaju a plaćanje više od 1200 dinara po ostalim knjižarama nikako se ne isplati… zbog razloga koji ću reći na kraju ove moje “priče”.
“Autoput sunca” je gotovo pa odličan strip. Baru odlično plete mrežu oko (a pošto je strip izašao nakon Pulp Fiction mogu slobodno reći) svojih tartantinovskih antiheroja koji prolaze kroz “pakao” na putu ka “Suncu”. To uspeva da čini jednako ubedljivo i kroz crtež ali i kroz niz upečatljivih epizodista koji ovom stripu daju poseban pečat.
Ono što definitivno smeta jeste dužina stripa i čini mi se da bi “Autoput sunca” bio pravo remek delo da je ipak nešto kraći. Da li zbog te dužine ili zbog toga što kraj priče stvarno nije toliko snažan kako nam njen tok (pogrešno?) nagoveštava, epilog predstavlja samo kraj poglavlja ali ne i nekakav katarzični završetak kome sam se (bar ja lično) nadao.
Sa tehničke strane izdanja moja osnovna zamerka je upućena tome što je u pitanju tzv. meko izdanje. Primerak koji sam pozajmio iz biblioteke bio je dobrano oštećen (što se tiče korica) a i neki listovi su poispadali. Na sreću, čitaoci su bili dovoljno svesni nesavršenosti izdanja i savršenosti stripa, te su pažljivo sve te strane vraćali u knjigu, prilikom povratka u biblioteku.
Na skali od (1-5) ocena: 4-
p.s. možda se nisam dovoljno potrudio da nabavim sebi svoj primerak, upravo vidim da na sajtu izdavača još uvek može da se poruči po ceni od 1000 dinara.
