Ovo je, još jedan, manje poznat film iz osamdesetih godina prošlog veka. Čini mi se da je ostavio bolji utisak na mene sada nego ondak…kad sam bio “mali”.
Mada, što bi rekli još stariji mudri ljudi…”Ne kaki Biografe. ” I u pravu su… Kako mogu da tvrdim da se uopšte sećam bilo čega iz filma kojeg sam, do pre neki dan, gledao prvi i jedini put tamo negde 1990 godine ?
Ima na gornjoj slici silnih nekih “bisera” koji teško da su preživeli (i moj) sud vremena. Iza nekih, bisera, i dalje stojim. “Bilo jednom u Americi” je i tada a i sada remek delo. Nego, vratimo se mi na “Tačno u 3”. Pod tim nazivom ste mogli da ga iznajmite iz vašeg lokalnog video kluba…ako uopšte znate šta su bili video klubovi…video kasete…video rekorderi 🙂
Pratimo jedan dan u životu srednjoškolca Jerry Mitchella (Casey Siemaszko). Nevolje za njega počinju kada dobija zadatak da intervjuiše za školske novine novog učenika koji je upravo tog dana stigao u školu. Taj novajlija Buddy (Richard Tyson) ima reputaciju na nivou Jason Voreheesa i Michael Myersa i najviše na svetu celom mrzi da ga neko dodirne. Jerry to upravo (i ne namerno) učini i “pakao” može da počne
Ostatak filma pratimo Jerry-a u njegovim (bez)uspešnim pokušajima da nekako eskivira tuču i sačuva živu glavu. Vreme otkucava…Za razliku od “Tačno u podne” ovde je sukob zakazan posle škole, tačno u 3…po podne.
Reditelj Phil Joanou je debitovao ovim filmom ali nije ostvario neku značajniju filmsku karijeru. Pre svega je poznat po spotovima za grupu U2 a možda nekim filmskim znalcima po onoj gledljivoj ljigavštini sa Richard Gere-om i Kim Basinger “Konačnoj analizi” .
Joanou je talentovan za vizuelni aspekt filma (a u tome mu pomaže ovde direktor fotografije a kasnije veoma uspešni reditelj Barry Sonnefield). “Three O’Clock High”, uprkos malom budžetu, izgleda veoma stilizovano i na oko prijatno . Takođe, postoji nekoliko urnebesnih scena/gegova koje moraju da vas nateraju na smeh.
Za razliku od glavnog lika, svi ostali su svedeni na nivo karikature, što i ne smeta toliko u komediji, ali to što su nam prikazani kao površni i ne baš interesantni definitivno smeta. Buddy je nedovoljan (niti ga ima dovoljno) kao glavni “negativac” a postoji i gomila drugih sitnih zamerki (i nedovoljno obrađenih detalja) za koje će se rado dohvatiti zakerala poput…mene :).
Meni je “Tačno u 3” prijao. Mojoj deci je prijao. Neobavezna zabava koja se danas uopšte ne bi mogla snimiti zbog na primer apsolutno nezaboravnih scena između Jerry-a i njegove profesorke Engleskog…
Na skali od (1-6) ocena: 3 +