Ko bi rekao da ću već ovako brzo pisati o još jednom romanu sa inspektorom Harijem Hulom. Šta bi ste tek rekli kada bih otkrio da sam u međuvremenu pročitao i treči roman sa njim. Dobar je Nesbe…to je bar nesumnjivo.
Mada, činjenica je da sam od onih koji obožavaju krimiće i da sam odrastao na bezbrojnim iščitavanjima podviga Šerloka Holmsa ili avantura Herkula Poaroa. I ne samo to… negde još uvek imam sačuvano preko 100ak romana edicije “Trag” koja je objavila pregršt zanimljivih žanrovskih dela pisaca za koje se, u to doba, i nisu baš otimali domaći izdavači.
Ali vratimo se mi Nesbeu i ,bar za trenutak, zaboravimo na prohujalo detinjstvo i mladost…dakle, obrišimo plačne oči (i šmrcav nos) i recimo par reči o “Odmazdi”. “Odmazda” je (inače prilično neatraktivan naziv romana koji se na nekim drugim tržištima pojavljivao i pod nazivom “Nemesis”(Nemeza)) četvrti roman iz serijala a to je veoma bitno znati jer sam bio pomalo neprijatno iznenađen kada sam shvatio da je Hari Hulea najbolje čitati hronološkim redom. Ne samo da se dešavanja ovde nadovezuje na prethodni (do sada nečitan) roman “Crvendać” nego i “Odmazda” nije dovoljna da bi nam “mitologija” bila razjašnjenja do kraja.
Na sreću, Nesbeov koncept je da ipak glavni slučaj (a u “Odmazdi” je u pitanju pljačka banke i hladnokrvno ubistvo službenice te iste banke) bude tematski zaokružen u romanu. I ovde, kao u prethodnom “Slepom mišu” negde u sredini romana se odigra nešto što nas “zavara” da je misterija rešena ali onda nas veštom rukom ovog norveškog pisca ali i muzičara, radnja odvede u sasvim drugom pravcu. Vidljivo je i da je “Odmazda” znatno ambicioznija i kompleksnija priča od “Slepog miša” što i nije čudo jer ipak je “miš” bio debi roman.
Sa tom glavnom radnjom nisam imao nikakvih problema jer je u pitanju solidna misterija. Muke (i nerviranje) mi je zadavao onaj paralelni sporedni tok jer, pošto nisam čitao prethodni roman, nisam bio ni malo “emotivno” vezan za slučaj iz prošlosti koji muči Harija. Koliko je to bitno (kontinuitet) u ovom serijalu otkrio sam veoma brzo, čitajući naredni roman (o kome ću tek pisati) jer mi je bilo mnogo lakše i pre svega snažnije iskustvo sa tim, otkriće se, i ne baš sporednim slučajem iz Harijeve istorije. Ali, pošto bi bilo kakvo otkrivanje dodatnih detalja definitivno bilo spojler, prestajem.
Čitajte Nesbea ako volite krimiće. Lako vas uplete u svoju mrežu a onda je teško iz nje pobeći. Pitanje je naravno da li to uopšte i želimo…