Viktorijanski London teroriše grozni ubica. Iskasapljeni leševi (žena, dece i očeva) se nalaze i levo i desno a i gore i dole. Istragu preuzima ostareli inspektor Kildare (stari dobri Bill Nighy) koji nije, uprkos brilijantnom umu, napredovao u karijeri zbog glasina koje kruže o njemu. Koje su to glasine, pitate se ?
Istovremeno, muž poznate vodvilj glumice Elizabeth Cree (koju glumi mlada, meni veoma draga, Olivia Cooke) pronađen je i mrtav i otrovan…i to u krevetu. Da li je u pitanju ubistvo ili samoubistvo, opet se pitate ?
Kako se ove dve istrage veoma brzo ukrste, iskusni inspektor shvata da rešenje misterije Golema iz Lajmhausa (koji nije Džek Trbosek, Džek je trbosekovao par decenija kasnije) može imati itekake (oprostite na ovim bez obzirnim rečima) reperkusije (što bi Vuk K. rekao, posledice) na sudbinu čarobne Elizabet. Ona je optužena za surovo ubistvo svoga muža koji, u istrazi Kildare-a, postaje i glavno osumnjičeni. Da li je Golem pokojni muž ? Ili je možda Golem Karl Marks (onaj Karl Marks) ?
Ili je to pak, popularni glumac (i kolega Cree) Dan Leno ? Ili je to pak pisac George Gissing ? Odgovore na sva ova pitanja nećete saznati čitajući ove baljezgarije vajnog “kritičara” već pažljivo gledajući ovu gotsku horor misteriju. Ako već krenete tim putem, znajte da je ovde horor dat na kašičicu a dedukcija na kašiku. Centralno mesto zauzima prikaz pozorišnog života (i scene) vodvilja/burleske/kabarea, odnosno “Music Hall-a” tog, londonskog, doba, a on nam je dat na ogromnu kutlaču.
Ta “kutlača” je i najbolji deo filma. Scenografija, mizanscen, kostimi… sve deluje prilično verno. Mislim, nisam baš živeo u to doba (ipak nisam toliko mator) ali Juan Carlos Medina (režiser) je uspeo da me, svojom vizuelnom prezentacijom, “uvuče” u taj vremenski period. Nažalost, sve ostalo i ne funkcioniše kako treba. Pre svega mislim na samu misteriju koja, čini mi se upravo zbog načina na koji nam je predstavljena (kada nam svako ubistvo prikazuju iz vizure jednog od osumnjičenih), jednostavno nije dovoljno zanimljiva. Problem je i to što su sva Golemova ubistva predočena u vidu flešbekova, tj. več su se odigrala, te nemamo nikakvu strepnju ni za jednog od naših protagonista. Isforsirani zaplet sa suđenjem a pogotovo ne baš originalni rasplet, samo dodatno pocrtavaju nesposobnost autora da nam donesu bar malo trilera, malo uzbuđenja.
Sve u svemu, bledi krajnji utisak malecno vade solidni glumci i što bi ono rekli “dobre produkcijske vrednosti”.
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: Biograf