Izdavačka kuća Darkwood je krajem prošle godine započela sa kapitalnim izdanjem Ken Parkera na ovim prostorima. Kad kažem kapitalno mislim pre svega na super luksuzno tvrdokoričeno izdanje dimenzija 170×260 mm koje trenutno krasi moju strip biblioteku. Postoji i meko koričena verzija ali kada je beg bio cicija, naročito sada kada je suzbijena glad u Africi i kada nam je standard kao u Švedskoj. O tome i nečemu drugom, na samom kraju teksta.
Ko je Ken Parker ? Očigledno su autori Đankarlo Berardi (scenarista) i Ivo Milaco (crtač) imali u vidu glumca Roberta Redforda (to je onaj plavušan koji je bio velika holivudska zvezda negde u drugoj polovini prošlog veka) kada su vizuelno kreirali lik. Idejno, krajem sedamdesetih, klasični vestern je bio mrtav, Džon Vejn na samrti, a velikim ekranima u Americi (kao kolevki ovog žanra) su dominirali filmovi inspirisani propašću romantične vizije američkog sna, posledicama Vijetnama, smrću Kenedija, aferi Votergejt, rasnim turbulencijama i hipi pokretom. Autorima je, ako su se i odlučivali da bave divljim zapadom, mnogo zanimljivije bilo da to rade na jedan drugačiji, revizionistički način pa nam je ta epoha donela niz remek dela koji su u svojoj suštini neka vrsta anti vesterna, poput napr. “Divlje horde“, “Plavog vojnika“, “McCabe & Mrs. Miller“, “Pet Gareta i Bilija Kida“… Ali, svi ti filmovi pa i ovaj Ken Parker su ipak u svojoj suštini vesterni. Ko vam kaže nešto drugo taj masno laže. Takođe, ako neko ustvrdi da je neko drugi pre mene ikada na svetu celom upotrebio termine revizionizam i Anti vestern, taj još masnije laže. A ko laže taj i krade…a ima i kratke noge.
U ovom prvom broju očekuje nas i prve dve epizode “Ken Parkera” originalno objavljene daleke 1977 godine.
- “Duga Puška” započinje 29 decembra 1868 godine. Ovaj datum je značajan ako imamo u vidu da je Ken Parker jedan od retkih, a u to doba i jedini Bonelli junak, koji će se tokom svojih avantura, u godinama koje nam predstoje, ne samo menjati nego i stariti. Ken je traper koji se sa svojim mlađim bratom vraća iz lova. Nakon što prodaju kože, Kenov brat strada u zasedi. Osim što je ostao bez života ostao je i bez kose jer je skalpiran. Ipak, Ken veoma brzo uviđa da iza ovog zločina ne stoje indijanci a put njegove osvete vodi ga pravo u Fort Smith, tvrđavu u sred teritorije Čejena koji su upravo u tim danima odlučili da podignu bunu protiv dahija tj. belaca.
U pitanju je veoma surova epizoda, prilično inteligentno ispričana, jer dozu misterije, ko je pravi ubica, čuva gotovo do samog kraja. Ken Parker je odmah profilisan kao tvrdoglav, visoko moralan osobenjak, a ozbiljni ton epizode nagoveštava da nije u pitanju običan Bonelli junak.
Na Ken Parkerovoj skali od (1-5) ocena: 4-(3+)
2. “Majntaun” je najznačajnija po tome što se Ken Parker u njoj obrije i dobije onaj prepoznatljiv Redfordovski izgled. Zatičemo ga u Fort Smith-u ali ubrzo dobija zadatak da pokupi (vojno) krdo stoke iz malog rudarskog gradića Majntaun. Na put kreće četa mala, četa mala ali odabrana. Tamo će ih dočekati lokalna banda koju predvodi moćnik Holborn i krvavi rasplet može da počne.
“Majntaun” je definitivno slabija epizoda od debitantske. Na početku, publiku naviklu na Bonellija, dočeka jedan karakterističan kratak niz slepstik skečeva (na nivou Čika ili napr. profesora Okultisa) ali, na sreću, radnja se ubrzo uozbilji. Osnovna mana ove priče leži u zbrzanom kraju (i nezgrapnom startu) koji jeste efektan ali traži i previše vere (u nemoguće) od čitalaca. U početku serijala o Ken Parkeru to i nije predstavljao neki problem. Tek ćemo u kasnijim epizodama shvatiti koliko je ovaj junak utemeljen u relativno racionalan i razuman pogled na kraj epohe pravog Divljeg zapada te će nam Berardi i Milaco vremenom dokazati da je Ken samo običan čovek od krvi i mesa.
Na Ken Parkerovoj skali od (1-5) ocena: 2+
Tiraž ovog, kao što rekoh, luksuznog izdanja je (valjda) oko 1000 primeraka i može se nabaviti i za 1290 din. Ritam izlaženja je dvomesečan. Nekom je to (pre)skupo nekom nije (br. 2 me čežnjivo doziva sa police) ali to nije tema ovog (dela) teksta. Generacija smo koja izumire, što je, jel’te, logično i sasvim poželjno. Neki red mora da postoji. Činjenica je da fanova stripa sa ovih naših EX YU prostora ima puno van zemlje ali, nažalost, i u samoj zemlji (osim ukoliko nisu kremirani). Po broju različitih izdanja i pokušaja da se ovaj serijal ponovo prikaže današnjoj publici ispade da je Ken bio popularan kao Zagor, ali naravno, nije tako.
Moja prva sećanja na Kena su na one epizode Lunov Magnus edicije u kojima se ovaj junak “borio” sa kitovima. Tada je Ken bio samo jedan od onih stripova koje se teže razmenjaju jer niko ne želi da ga uzme u zamenu za neku napr. epizodu Komandanta Marka ili Kit Telera. Takođe pamtim neke doživljaja Kena Parkera kao izuzetno depresivne a klinci ne vole takva tužna štiva. Hoću reći, ako ste u onih par hiljada koji ste nekada voleli avanture ovog “anti-revizionističkog” vestern heroja znajte da imate priliku ponovo da uživate u njegovoj odiseji. Ako ste pak mladi i znatiželjni, ako ste facebook youtube generacija, znači ona generacija koja tek dolazi i nasleđuje nas dinosauruse, znajte da nisu svi stripovi Zagor, Spajdermen i Naruto… neki stripovi su umetnost a umetnost je valjda večna…nekad bila. (i neki stripovi bi morali biti i u bibliotekama). Ken Parkera, koliko znam, nema u bibliotekama, ali sasvim je moguće da neki vaš komšija, onaj čudni čikica sa naočarima koji čita knjige u gradskom prevozu, ima negde ovo blago…
Ako je kolekcionar, onda nemate sreće. Kolekcionari su od one sorte ljudi koji svoje stripove čuvaju iza sedam čeličnih brava glavnog trezora većeg i od onog Narodne Banke Srbije….
