Da li je stvarno potrebno da vas gnjavim podacima o Brian K. Vaughn, čoveku koji je bio tek mladić kada je (započeo) dobio prve Eisner nagrade (američki strip pandan za oskara) upravo za ovaj„Y: The Last Man “ ? Da li vas stvarno zanima kako je i šta Brian radio u Marvelu (X-Men), DC (Green Lantern) ili o tome da je pisao scenarijo i za neke (bolje) epizode Lost-a ? Da li stvarno žudite da saznate kakve veze ima nagrađivan Vaughn-ov strip serijal „Ex Machina“ sa istoimenim filmom ? (odmah ću vam odgovorite na poslednje pitanje. Nikakve veze nema…)
Dakle, Brian K. Vaugh (rođen 1976) je baš gromada od strip autora. Praktično svega što se dotakao pretvarao je u zlato (il bar u tone papira za stripove) i definitivno je čovek prepun interesantnih raznovrsnih ideja.
„Y” koristi staru, više puta korišćenu temu u postapokaliptičnom SF žanru, o poslednjem muškarcu na svetu ali Brian to čini na dovoljno originalan i nov način da nam prvi tom (u izdanju Fibre) od 276 stranica, što se ono kaže (il’ za stripove se uopšte ne kaže), „prosto proleti pred očima“
Da sam pisao ovu recenziju nakon što sam pročitao taj prvi tom suština bi se svela na sledeću rečenicu „Izuzetno zabavno i čitljivo štivo koje ne beži i ne stidi se svojih pulp korena sa sjajnim završnim clifhangerom koji vas prosto tera da odmah započnete sa čitanjem nastavka“
E, upravo je u tome problem… ti nastavci. „Y „ je izlazio od 2002 do 2008 godine i svaka nova knjiga (ima ih ukupno pet) je sve više razotkrivala osnovni problem koji imam sa ovim stripom. Repeticija. Furiozni start se raspline u „road movie“ u kojem naši junaci putuju postapokaliptičnom Amerikom (i svetom) u potrazi za lekom, potrazi za verom, potrazi za verenicom i potrebi izdavačke kuće Vertigo da svakog meseca izađe po jedan broj na trafike i kioske….
Radnja se bespotrebno razvodnjava, uvodi se gomila sporednih, u suštini, nebitnih likova te čitalac (to jest ja) polako gubi fokus sa prave priče. Kada katarzična (sasvim korektna) završnica konačno stigne za sudbine većine tih likova nam odavno nije stalo… tako da je i reakcija mlaka.
Imao sam i mali problem sa prevodom. Bio je nekako ravan… običan. Ali možda je tako i u orginalu. Crtež nije spektakularan ali je sasvim funkcionalan. Sve u svemu, Brian Vaughn zna da započne priču…problem je što ne zna šta će dalje sa njom…i nama.
Na skali od (1-5) ocena: 3-
recenzija: Biograf
“U cilju popularizacije stripa na našim prostorima, započinjemo prikaze aktuelnih (i manje aktuelnih) izdanja. Na žalost, strip je gotovo nestao sa kioska i postao je elitna (i često veoma skupa) roba koja se može nabaviti samo u knjižarama. I dok je normalno da se određene publikacije te devete umetnosti svojim kvalitetom i nalaze u knjižarama neophodno je imati i zdravo kiosk izdanje. Tiraži stripova su sve manji svuda u svetu pa ne čudi što je takav trend i kod nas. Klince, pored video igrica i gomila druge lako dostupne zabave, jednostavno više ne zanima ova jedna od najstarijih ljudskih umetnosti.
Same ocene u ovim “recenzijama” smatrajte informativnim i nemojte se previše obazirati na njih. Kupite bar jedan strip mesečno, nije skupo*...”
