Bio sam ubeđen da sam već pisao o ovom filmu. Pre neki dan, u jednom razgovoru, kum reče da je pogledao “Putnike” na HBO, a ja ću njemu “Ta…ta…ta i ta..ta..ta…” a i “Bla…bla..bla,bla”. “‘ajde, sad ću ti pokazati na sajtu…” (btw. Kum ipak nije među ona tri čitaoca koji nas redovno prate).
Kad tamo, to jest, ovde…Šipak. Ništa o Dženifer i njenom spavanju, ni reč o Krisu i njegovom buđenju pa čak nema pomena ni o najznačajnijem za ovaj film, Endiju…
Red je da ispravimo ovu silnu nepravdu. Pa krenimo onda redom…iz sredine. Kris Prat (sveže razvedeni Chris Pratt, tada još ne beše razveden) je ovde naš heroj i glavni junak koji se, zbog mehaničke greške, prerano budi na intergalaktičkom putovanju koje je trebalo za sve, pa i za njega, da traje 120 godina (u hibernaciji).
Kako se ponašati u situaciji kada si sam na ovoj putujućoj svemirskoj grobnici ? Sa kakvim moralnim dilemama se pojedinac može suočiti kada shvati da je osuđen na doživotni, mada izuzetno luksuzni, zatvor u kome mu jedino društvo može praviti šanker android ? Koju boju gaćica nosi “uspavana princeza” Jennifer Lawrence ? Sa tim i sa sličnim problemima je suočen naš Kris i to je, apsolutno interesantna premisa i početna ideja ovog filma čiji je scenarista Jon Spaiht.
Prve dve trećine su intersantne i rekao bih prilično dobre (za američke savremene Blok i Bastere), Naročito u središnici kada se tenzije i ulozi podignu i kada se dodatno zakomplikuju odnosi na brodu između dva probuđena putnika (Dženifer, btw. za one koji neće gledati film, nosi beli donji veš). Tada scenarista Spaiht postavlja prava pitanja (uz izuzetno dobre specijalne efekte i vidljivo veliki budžet) i”Passengers” iz jedne, gotovo stand-up komedije, preti da postane jedan ozbiljan SF film.
Ali, tada se pojavljuje i druga, klasično holivudska, pretnja za naše protagoniste što scenarista a sa njim i režiser (Morten Tyldum koji me je oduševio, nekoliko godina ranije, norveškim Headhunters-ima) iskoriste da olako pređu preko pitanja koje su nekoliko trenutaka ranije postavili praktično kao temelje filma, i “Passengers” se pretvara u bljuzgavu i bezbroj puta viđenu jeftinu zabavu, koja se svodi na “drži vodu dok majstori odu” i besomučno iživljavanje nad specijalnim efektima u još jednom “spasavanju sveta”.
Da je Passengers bio malo hrabriji u bavljenju teme koju je sam postavio (koliko su neke stvari moralne i ispravne kada se čovek nađe u beznadežnoj situaciji)mogao je lagodno da izbaci tu poslednju trećinu i da se fokusira na karaktere (oba glumca su veoma dobri u svojim ulogama). Em bi uštedeo verovatno polovinu budžeta em bi film bio bolji…. ali Em i Em nikada ne mogu da kupe holivudskim producentima BeEmVe…
E da… ovo gore je stvarno Endi Garsija u “trepni pa ćeš ga propustiti” ulozi.
Na skali od (1-6) ocena: 3-
