Francuska komedija iz 2013 godine. Šarmantno režirana, u stilu Jean-Pierre Jenuet, ali bez duše i duha koji Jenuetovi (i oni najlošiji) imaju…
Junakinja ovog filma, nije, naravno, Amelija Pulen ali ima nešto u njenoj izgubljenosti/neshvaćenosti (sveta oko sebe) što malo, malčice (a realno nimalo) (ne)podseća na nju. I toliko o tome…
Srednjovečna sudijica (pred unapređenjem) Ariane sticajem neverovatnih okolnosti ostane trudna. Još neverovatnije je ko je otac deteta.
Režiser Albert Dupontel pokušava raznim vizuelnim egzibicijama da udahne humor i tempo u slabašan scenario Dupontel Alberta ali mu to uglavnom ne polazi od ruke. Takođe ni glumac Albert Dupontel u glavnoj muškoj ulozi nije dovoljno ubedljiv (niti smešan) da iznese lik okrutnog/nežnog ali u svakom slučaju ne baš promoćurnog lopova Boba. Bob i Ariana (su srca dva, ljubili se grlili se sve do…pola četiri) kao par takođe ne fukcionišu. Doduše, na početku to deluje gotovo savršeno jer njih dvoje i ne treba, na tom početku, da budu kao dva roga u vreći. Ali, da bi druga polovina filma imala neku težinu hemija je morala proraditi…
Pa opet, kao i kod svih komedija, krajnji utisak je sasvim ličan i zavisi, naročito kod komedija, od trenutka/raspoloženja/društva kada ste gledali i naravno ličnog smisla za humor . Meni sve ovo jednostavno nije dovoljno smešno da bi mu dao veću ocenu od one koje sledi…
Na skali od (1-6) ocena: 2
recenzija: Biograf