2054 je godina i ljudi su savladali tehnologiju kloniranja. Ipak ona je zbog raznih etičkih (i drugih) problema zabranjena…barem na planeti Zemlji. Zato je kloniranje dozvoljeno u svemiru a tamo misiju ka planeti Niflheim predvodi ludi političar (kojeg u Tramp maniru glumi, ovde baš nekontrolisani, Mark Ruffalo).
Miki Barns (Robert Pattinson) je glavni junak ove priče i on će se naći na tom svemirskom brodu kao “Potrošni” (ne mogu da se setim da li su baš ovako preveli “Expendable” prevodioci filma), odnosno osoba koja dobrovoljno pristaje da ga kloniraju (i tokom te procedure kopiraju sva prethodna sećanja) a da njega, tj. njegovo telo, koriste u najrazličitije smrtonosne svrhe (od eksperimenta koliko brzo će umreti od nekog virusa pa sve do toga da je upravo Miki taj koga će prvo poslati na neki opasan zadatak). Nakon što umre iz te mašine za kloniranje (ili kako je zovu kopirnice a liči na neku hiperboličnu komoru) ištancuju novog Mikija.
“Miki 17” započinje sa sedamnaestom verzijom Mikija koji se nađe u nevolji kada propadne u pećinu ispod ledenog omotača planete Niflheim. Tu biva i ostavljen od strane svog prijatelja (zbog kojeg je i završio na ovom brodu) jer je bilo očekivano da će ga prožderati bića koja nastanjuju ovu planetu (a neka su kombinacija bubašvaba i bizona koji se ponašaju kao psi ?!).
Ipak Miki 17 preživi ali u međuvremenu je već napravljen Miki 18 a po zakonu, ako se tako nešto desi, moraju obojca biti eliminisana… i tako po tako i tako…nekako preguramo 40 minuta filma…a još nas čeka predugih i dodatnih 100 minuta u ovom retko dosadnom i veoma traljavom uratku Bong Joon Ho čije sve filmove ( Gwoemul aka The Host (2006) i Madeo aka Mother (2009)) koje sam pogledao do sada zaista volim i smatram da je Parazit savremeno remek delo svetske kinematografije (a opet nikako da napišem neki bolji tekst od ovog “Parasite” je najbolji film iz 2019 godine.
Ako ste možda primetili (a verujem da niste) ovo je prvi tekst na sajtu posle 15 dana i zaista ne želim sada ovde da srušim vreću govana na rad autora kojeg, kao što rekoh, volim naročito zbog toga što ta govna zaslužuju mnogi drugi (napr. oni koje smo juče morali srušiti…ali nada umire poslednja).
Pattinson je solidan u dualnoj ulozi kao i većina drugih (osim pomenutog Marka) ali scenario je blagi užas. Od totalno nepotrebne i preduge naracije koja se provlači kroz čitav film u kojoj nam Miki, kao da je detektiv Marlou, objašnjava ne samo ono što nismo videli već i ono što smo definitivno videli i za šta nam zaista nije potrebno nikakvo objašnjenje.
I dok je u svim filmovima Bong Joon Ho-a društvena/politička poruka bila nesumnjivi i stalni začin ovde je to veoma trapavo izvedeno. Dal’ zaista Bong Joon Ho toliko ne poznaje engleski jezik ili misli da ne kapiramo šta želi da kaže ako nam to gotovo bukvalno ne nabije na nos ?
Film će se već za koju nedelju (čini mi 25 marta) pojaviti na online (legalnim ili ne) platformama te nema potrebe da ako baš toliko žudite za gledanjem ovog ostvarenja da to ne učinite u miru svoje kuće… možda će vam tada manje biti dosadan i bled…jer…možete ga gledati na deliće…uz neko alkoholno piće…
Na skali od (1-6) ocena: 2+
