“Companion” započinje scenom u kojoj se Iris (Sophie Thatcher) i Josh (Jack Quaid) po prvi put sreću (u supermarketu slično kao napr. u filmu Fresh (2022) ) i (kao naratora) čujemo Iris kako nam kaže (publici) sledeće:
There were two times I felt truly happy. First, the day I met Josh; second, the day I killed him.
Za one koji ne znaju engleski evo da vam prevedem:
“Samo sam dva puta bila zaista srećna. Prvi put, onog dana kada sam otkrila ovaj web sajt. Drugi put beše taj dan kada sam shvatila kakvi kreteni pišu tekstove”
Nakon tog efektnog (ali ipak spojlerskog jer nagoveštava šta će se desiti) početka započinje prava priča.
Iris i Josh dolaze u usamljenu vilu na obali jezera (čije je vlasnik a i domaćin okupljanja Rus po imenu Sergej kojeg glumi Rupert Friend) gde planiraju da provedu vikend sa grupom prijatelja.
Ali pošto ovo nije romantična već crno humorna/horor/SF komedija vikend će za neke (ili možda sve) poći naopako.
Ne želim više da otkrivam zaplet jer ako ste gledali trejler znate i previše te neću ni pomenuti ni onaj glavni “tvist” koji se, doduše, desi posle nekih 15ak minuta…
Ko zna, možda će te na ovaj tekst naleteti tamo neke 2027 godine kada će već svi zaboraviti prvo ostvarenje Drew Hancock-a (i scenarista i režiser) i baš bi bilo glupo da znate šta se desilo kada je Sergej tražio od Iris da mu namaže leđa kremom za sunčanje…
Dobar je ovo film. Tandem Quaid/Thatcher odlično funkcioniše, priča je prepuna (ne)očekivanih preokreta na tragu nekih (ipak boljih) kultnih bisera iz devedesetih (pre svega mislim na “Malo ubistvo među prijateljima” ili napr. “Loše da lošije ne može biti” a vi sad guglajte za original naslove) i svakako ima dovoljno zabavnih momenata u devedesetak minuta trajanja.
Mada mi je u ovom trenutku (početak februara) “Pratnja” najbolji film iz 2025 godine koji sam pogledao ipak ovo deluje kao (malo duža) epizoda serijala “Black Mirror” bez previše originalnosti ali definitivno veoma gledljivo.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
