Ranih 60-ih godine u Njujorku, u pozadini živopisne muzičke scene i kulturnih preokreta, tajnoviti mladi devetnaestogodišnjak stigao je iz Minesote u Vest Vilidž, sa svojom gitarom i revolucionarnim talentom, predodređen da promeni tok američke muzike. Dok, tokom svog uspona do slave, uspostavlja najintimnije veze, odbija da bude striktno definisan, donoseći kontroverzan izbor koji odjekuje širom sveta
Ovo novo ostvarenje James Magnolda je dokaz da se ovaj iskusni (i po svemu sudeći veoma voljeni u Holivudu) režiser snalazi sa različitim filmskim žanrovima kao riba u vodi. Od krimića do vesterna preko Indijana Džonsa i Džoni Keša pa evo sve do Boba Dilana.
Problem je to što je ta voda sa ribom uglavnom u akvarijumu.
Dakle, igralo se ovde na sigurno. Pregršt poznatih pesama sa početka Dilanove karijere (pa sve do trenutka kada je “izdao” folk) i niz, relativno povezanih, događaja u kojima Dilan sreće neke bitne ikone tadašnje američke folk scene sve dok se u pozadini svih ovih dešavanja odgiravaju neki bitni momenti u američkoj istoriji (poput rata u Vijetnamu, Kubanske krize, ubistva Kenedija, marša mira….itd….).
Nema u “A Complete Unknown” previše uzbuđenja. Izgleda da je Dilan bio toliki genije i ubedljiv da su mu se sva vrata otvarala kao u onom našem folk hitu
I zanesen tom ljepotom
dobih volju za životom
Zaljubih se i ne žalim
Uz Dilana ću da ostarim
Mislim, sasvim je moguće da je zaista tako i bilo na početku Dilanove karijere…ali nekako…kada gledate dramu…očekujete da dese zaista i neki dramski upečatljivi momenti.
Osim Dilana i Pete Seeger-a (kojem pre svega gluma Edwarda Nortona udahnjuje život ovom liku) imamo i nekakve kvazi melodramske momente ali pošto se oni uglavnom svode na facijalne ekspresije glavnih glumica (koje glume Dilanove devojke) jer im ništa pametno u scenariju nisu dali sve deluje veoma površno.
Timothée Chalamet je ovde korektan (daleko od nekakvog oskarovskog potencijala kako su u nekim krugovima gromoglasno hajpovali) ali zaista mi je bilo teško da ga prihvatim kao Dilana svakog trenutka kada je započinjao da peva.
Mislim svaka čast što je, kako kažu, naučio da svira gitaru (i usnu harmoniku) za potrebe ovog filma i što je, uz pomoć vokalnih trenera, zaista izvodio uživo većinu pesama u samom filmu…ali… imitacija je imitacija…
I Biljana Risitić je bila isti Miljan Miljanić.
Ali…nije uopšte Timothée problem ovog filma (naprotiv on je jedan od retkih razloga zbog čega ga treba pogledati) već to što u ovih predugih 140 minuta ima malo toga da bi vam sada rekao da odjurite u bioskope i uživate na velikom platnu.
Sačekajte ga dođe na neku legalnu (ili nelegalnu) online platformu i pustite ga na malom ekranu…i taman možete još nešto paralelno da radite dok teče…
Na skali od (1-6) ocena: 3-
