Po svemu sudeći ovogodišnja “žetva” na Kanu beše odlična. Nakon dobitnika Zlatne Palme za najbolji film Anora (2024) i dobitnika palme za najbolji scenario The Substance aka Supstanca (2024) evo i još jednog ženo-centričnog filma koji je bio u konkurenciji i koji je takođe dobar.
“Partenope” režisera Paolo Sorrentino-a takođe je dobio nagradu…za divnu fotografiju za koju je zaslužna Daria D’Antonio.
Ukratko, u “Partenope” (što je ime glavne junakinje koju, u svojoj praktično prvoj pravoj ulozi, glumi sjajna Celeste Dalla Porta) pratimo njen život bukvalno od rođenja (1950 g.) pa potom, sa nekim preskocima, u njenim bitnim životnim fazama.
Sve se odigrava u Napulju (i malo u Kapriju) i vizuelno “Partenope” je vrhunski doživljaj. Od prelepih pejzaža i talasa koji zapljuskuju obalu do prelepih pejzaža (Partenope) i talasa koji zapljuskuju njeno telo…
U “Parthenope,” režiser Paolo Sorrentino slika svetlom i senkom, stvarajući platno gde se grad Napoli sam pretvara u lik, živ sa bojama zore i melanholijom sutona. Ovaj film je vizuelna soneta, gde je svaka scena stih, a izvedba Celeste Dalle Porte kao Partenope, melodija koja se provlači kroz ovu tapiseriju prizora.
veštačka inteligencija na osnovu nekih mojih osnovnih upita, što znači da je verovatno povukao rečenice iz puno drugih recenzija i smislio ovaj bućkuriš sa kojim se, verovali ili ne, uglavnom u potpunosti slažem…ali svakako, ovako “lepo” mada jeste lepo, ne bih umeo da napišem…a da ne potrošim puno puno vremena…
Gary Oldman koji, iz sasvim opravdanih (svetska tj. američka distrubucija) razloga, dominira u postojećem trejleru ipak je samo kratka i usputna epizoda u Partenopinom životu i, mada volim Garija, i nisam baš previše oduševljen njegovom ulogom ovde.
Vidim da mnogi kritičari nisu zadovoljni ovim filmom Sorentina
i pre svega to prebacuju na narativni deo filma tj. na priču koja više vodi računa o nekim ekscentričnim (ala Felini aka Kusturica avec Vitori De Sika tj. nadrealizam i onirizam) efektnim doskočicama (koje poneki put i nisu baš toliko efektne) nego da nam izistinski pokažu/otkriju Partenopin lik…
Meni to ipak nije puno smetalo. Jeste da mi je ovo prvi film Sorentinija koji sam odgledao (što ne da je sramota nego urušava moj pažljivo građeni status vrsnog poznavaoca filmske umetnosti čije se reči citiraju a ocene cene i prepričavaju u holivudsko/bolivudskim/berlin/kan/venecija/toronto/seul/mali mokri lug kuloarima) ali jesam uživao u njemu i svaki put kada bi priča malo zaškripala sledeo bi prelepi kadar (kao iz reklame za neki Šanel).
Dobra je Partenopa…dobra.
Na skali od (1-6) ocena: 3+/4-
