Ko bi rekao da će ovaj, u suštini tada prosečan dečiji/porodični film, vremenom steći status kultnog. Ali tako je kako je. Gledano iz ove perspektive, “Jumanji” je svakako postao jedan od boljih jer su se u zadnjih 20 godina snimali uglavnom lošiji filmovi sličnog duha pa čak i tematike (videti Noć Muzeja).
Jumanji je, za one koji ne znaju, misteriozna društvena igra u kojoj igrači pokušavaju da stignu preko polja (i uz pomoć figura) do cilja. Ko prvi stigne taj je pobednik.
Igra ko igra, rekli bi Vi, ali postoji jedna caka… tačnija dve. Kada započnete igru morate je i završiti. Nema odustajanja. I najvažnije. Sve ono što odigrate odmah se reflektuje u stvarnom životu. Zato obratite pažnju na afričke slepe miševe, majmune, krdo slonova i slične napasti iz džungle dok vam se motaju po kući sledeći put dok budete igrali Jumanji.
“Jumanji” naravno nije imaginacija nekog baje iz Holivuda već je u pitanju ekranizacija popularne istoimene dečije knjige. Zato i ne čudi što nas već sledeće godine očekuje i rimejk ovog filma. Holivud je oduvek bio pun originalnih ideja.
Robin Vilijams je glavna zvezda ovde. Njegova gotovo perfektna uloga dečaka u telu odraslog (a nije Petar Pan) pomaže dosta “Jumanji”-iju da se iskobelja iz nekih scenarističkih slepih koloseka na koje povremeno skrene. Vilijams je tada bio na vrhuncu svoje zvezdane slave i ovo je jedna od onih uloga po kome će ga deca najviše pamtiti i voleti.
I u ostalim ulogama imamo dobre glumce. Bonnie Hunt je oduvek bila pouzdana za ovakav tip filmova i odličan je pandan “neurotično-nezrelom” Alanu Parishu (Vilijams), a ovde glumi i Kirsten Dunst (Spajdermenova ljubav) tada slatka plava devojčica,
Ono što dodaje posebnu vrednost filmu, a u poređenju sa savremenom produkcijom, jeste da danas ovakav ne bi mogao da se prikazuje u bioskopima. U današnjem, lažnom (holivudskom) moralu i političkoj korektnosti, neke scene bi morale biti isečene (jer jel te su suviše okrutne za nežne dečije duše) ili kompletno izbačene.
I tako, mane koje je nekada imao, sada su manje vidljive pa i ako će mnogima zasmetati tadašnja kompjuterska CGI (grafika) čini mi se da su tzv. praktični efekti koji se takođe uveliko ovde koriste i dalje superiorniji od bilo kakve kompjuterski generisane slike…
“Jumanji” je bio veliki hit. Sedmi po zaradi te 1995 godine, ukupno preko 262 miliona $. I ja sam ga gledao te godine u bioskopu. Bilo je to doba kada su nam skinuli one prve sankcije (sport+kultura) te su u naše bioskope počeli da pristižu i svetski hitovi. Bilo je to vreme kada sam mislio da ću dvadeset godina kasnije raditi nešto drugo, a ne objavljivati moja razmišljanja o nekom filmu na nekakvom blogu… ali….ne…ne bih promenio ništa od te protekle dve decenije. Na ličnom planu…
Globalno…kada bih mogao…možda bih pokušao nešto slično što je pokušao glavni junak romana Stivena Kinga “11/22/1963”
Režija: Joe Johnston
Glume: Robin Williams, Kirsten Dunst, Bonnie Hunt, Bradley Pierce, Jonathan Hyde
Na skali od (1-6) ocena: 4-
recenzija: Biograf