Stavih i distrubuterski prevod ovog filma u naslov teksta mada “Zamka” (ova Shyamalan-ova a ne Srdana Golubovića) iz, menih nepoznatih razloga, nikada nije stigla do srpskih bioskopa. Imam neke sumnje ali o tome nešto kasnije*.
Ako ste pogledali gornji trejler radnja filma je upravo ono što su vam prikazali. Otac dovodi svoju 12-godišnju ćerku na koncert popularne pevačice da bi potom otkrio da je čitav koncert zamišljen kao zamka za groznog serijskog ubicu poznatom po nadimku “Kasapin” (a njega je dobio što za sobom ostavalja raskomodane delove svojih žrtava).
Naravno, ćale (Josh Hartnett iz napr. Wrath of Man aka Dani gneva (2021)) je u stvari “Kasapin” i on mora da smisli plan kako da pobegne iz zamke u koju je upao. Nešto kao igra “mačke i miša” s’tim što je miš trenutno u kavez-lavirintu a mačke samo čekaju da im se pojavi na nekom izlazu…
Shyamalan-a (Old aka Stari (2021)) tj. njegove filmove uvek rado čekam (uglavnom u bioskopima) jer su mi (gotovo) svi (koje sam odgledao) u najmanju ruku bili zabavni. Navikao sam da ne treba očekivati nekakav super kvalitet u smislu nekakvog “umetničkog dela” ali da će se Shyamalan uvek potruditi da nam pruži zanimljivo gledaočevo iskustvo i to uglavnom uvek u podnošljivih 100-ak minuta je nešto na šta mogu da računam.
I verovali ili ne, uprkos pregršt loših utisaka koje je “Zamka” nakupio tokom proteklih meseci od strane ako ne mnogobrojnije onda svakako glasnije publike, meni je “Trap” bio zabavan…plus, baš sam fino raspoložen dok pišem ovaj tekst i ne želim da mi negativne misli pomute “razum i osećajnost”.
Josh Hartnett je veoma zabavan (ovu reč zaista pretereno koristim a u pogledu ovog filma) u svojoj dijaboličnoj ulozi hladnokrvnog psihopate i idealnog oca i “Trap” je zaista dobar triler dok se stvari odigravaju na samom koncertu.
Ali to je samo polovina filma i ono što sledi u drugoj polovini mogu da razumem zbog čega se neće mnogima svideti.
“Ma ljudi je li to moguće…kakva ludnica” što bi rekao pokojni Mladen Delić je ono što nas očekuje u poslednih 30ak minuta ali ako prihvatite “Trap” kao “pop-corn” film i naročito ako se prisetite silnih sličnih trilera iz napr. 90ih koji jesu bili “over the top” (a mnogi od njih naravno i bolji od “Zamke”) ne možete previše zameriti Shyamalan-u što ne želi biti i ostati “ozbiljan” do samog kraja.
*Ono što mu je država Srbija zamerila i zbog čega se njegov film nije smeo naći u srpskim bioskopima je naš čuveni i opšte poznati propisi kojima se trudimo da naše društvo očistimo od nepotizma i veza…
Pop pevačicu Lady Raven čijem koncertu prisustvujemo glumi ćerka M. Night Shyamalan-a, Saleka Shyamalan (i njena gluma je verovatano i najproblematičniji deo filma u toj drugoj polovini) a naš zakon o kinematografiji jasno kaže, u poglavlju o nepotizmu, da ne može tokom iste tekuće godine da se na bioskopskom repertoaru nađe više od jednog filma u kome učestvuje neko ko je do tog ostvarenja došao jer je u pitanju ćerka Shyamalan-a.
Naime, već smo ove godine gledali režisersko ostvarenje druge Shyamalan-ove ćerke, The Watchers aka Posmatrači (2024), i onda bi po ovom zakonu sav prihod “Zamke” završio kao porez državi te je distributer na kraju povukao film sa repertoara…a da čeka januar bilo bi već kasno.
Neki bi rekli da ovaj naš zakon o nepotizmu možda nije savršen i da je možda baš glupo što se u tim paragrafima pominje isključivo ime jednog režisera (Shyamalan) i to što se ne odnosi na neke druge filmove i na neke druge umetnike a u krajnjem slučaju i na neke druge oblasti u životu u kojima nepotizam i veze i vezice možda još više vladaju ali poručio bih tim kritičarima isto što i kritičarima filma “Trap”.
Niko nije savršen…
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
