“Sting” ima veoma dobrih početnih deset minuta koji vam obećavaju dobru zabavu. A onda dođe ostatak filma…
Ovaj australijski horor čija je radnja smeštena u jednu zgradu u Menhetnu (Njujork) okovanu snegom ima jednostavan zaplet. Kiša meteora pada na zemlju a jedan “kamenčić” (koji bukvalno kroz prozor upadne u jedan stan) donosi smrtonosnu vrstu vanzemaljskih pauk predatora koji očas posla mogu da porastu u ogromne (pauk predatore) napasti željne hrane.
Kao što rekoh taman kada stvari postanu veoma interesantne i upoznamo par, rekli bi, veoma zabavnih likova, priča nas vraća nekoliko dana unazad (kada je devojčica Šarlot pokupila malecnog pauka iz baba-tetkine sobe i odlučila da joj on postane ljubimac).
Problem je što ćemo ubrzo shvatiti da su scenaristi i režiser ispucali sve dobre adute na tom početku jer ono što sledi i nije mnogo zabavno.
Devojčicin ćale (domar u zgradi) koji bi suštinski trebao biti naš “heroj” uopšte nije zanimljiv a čekajući na te neke zabavne scene prisustvujemo nizu monotonih kliše razgovara i problema (porodični, očuh-pastorka, ambiciozna supruga i neostvareni muž, “zla” baba i senilna baba, nedostatak novca, majka ćerka, majka beba….itd…itd…).
Ni glumica Alyla Browne koja je inače sjajna kao mlada Furiosa u Furiosa aka Furioza: Pobesneli Maks saga (2024) ovde se utapa u to sivilo likova jer jednostavno nema kvalitetno napisan dijalog.
“Sting” jeste gledljiv ali u tom lutanju da li želi biti pravi horor (ima ta jedna zaista jeziva scena kada pauk učini svoje prvo ubistvo) ili nekakva horor komedija gubi i na ritmu i na zabavi…a zabava je ipak minimum što ovakvi filmovi moraju da pruže da bi dobili od mene preporuku.
Na skali od (1-6) ocena: 2+/3-
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
