Mada je opšte poznato da se u jugoslovenskim bisokopima prvi film prikazivao pod nazivom “Osmi putnik” verovatno je manje poznato da to ipak nije genijalna ideja nekog prevodilaca sa naših prostora već se to ime primilo na mnogim marketima, naročito u Evropi. Evo napr. Danska:
ili Francuska:
ili konačno Jugoslavija gde je svoju premijeru doživeo na FEST-u 1980 godine:
Mada sam zamislio da vas već ovde ugnjavim kratkom, tj. dugačkom istorijom “Alien i Ja” ipak ću vas poštedeti tih muka. Valjda ću, Vučić zdravlja, imati vremena da jednog dana ovde ispišem par reči o jednom od najboljih filmova svih vremena…a i nastavak mu nije uopšte loš…naprotiv.
Ako ste se tek juče rodili i pojma nemate ništa o Alien franšizi ovaj soft-reboot (najviše volim da koristim ove savremene jezičke termine u srpskom jeziku) će vas verovatno iznenaditi svojom maštovitošću i originalnošću.
Ako ‘pak niste tek pali s’ kruške, “Alien:Romulus” vas neće ničim iznenaditi što ne znači da je to nešto (previše) loše…
Moj lični osećaj (kao i uvek) je kao da sam sa već prvim kadrovima uleteo u neku, veoma dobro, postavljenu “atrakciju-vožnju” u Diznilendu/Universal Studios (u Orlandu gde sam bio pre par godina)…
Dakle, vizuelno Fede Alvarez (Don’t Breathe (2016)) je apsoultno pogodio sve kako treba. Od rudarske planete na kojoj se nalazi naša grupa mladih protagonista koji će se uskoro na jednom, naizgled, napuštenom svemirskom brodu koji plovi iznad planete, susreti sa najmonstruoznijem oblikom života u univerzumu, pa sve do analogne tehnologije na tom istom brodu koja podrazumeva sve one silne dugmiće i nepostajanje onih dostignuća koje popularno zovemo “pametni telefoni i sl.”.
Ono što će te ubrzo shvatiti, ako to mogu da kažem jer sve ono zbog čega ste odlučili da pogledate film započne tek negde u 40-minutu filma (do tada je ovo nekakva spora SF drama), jeste da, nažalost, Alvarez osim ove fine ambalaže ništa izistinski zanimljivo ili bar malo originalno nije spakovao u taj “poklon”.
Razumem da se igra na sigurno ali svako ko je pogledao prva dva “Alien-a” (i poneki drugi) tačno će znati gde i u kom trenutku će nas odvesti ova priča. Neko je trudan, aha…znamo šta sledi…
Laboratorija je puna “facehugger-sa”, aha…znamo šta će se ovim našim nesrećnicima desiti kada im skoče na glavu….
itd…itd…
Najgore od svega, da li na insistiranje producenata ili sopstvene “genijalnosti”, Alvarez (koji potpisuje i scenario) mnoge scene omažira iz prethodnih filmova a takođe koristi i čuvene replike iz njih…ali na totalno pogrešnim, rekao bih ponekad i uvredljivim, mestima… jer…
Ako nas već podsećaš na ta superiornija ostvarenja barem se potrudi da ono što nam prikazuješ bude barem dostojno toga…ili, ako vidiš da ti to baš i ne ide…vala batali da nam non stop ukazuješ da se tvoj projekat zasniva na nekim mnogo boljim filmovima.
To baš šteti…
“Alien:Romulus” ne pomaže ni to što ova grupa likova koje, jednog po jednog, masakriraju Ksenomorfi (kako se inače zove ta Alien vrsta u ovoj franšizi), uopšte nije zanimljiva…ne samo što je jednodimenzionalna nego nas za većinu njih uopšte baš briga…a za neke jedva i čekamo da ih dobri Alien kokne.
Samo Cailee Spaeny (Civil War aka Građanski rat: Svakom carstvu dođe kraj (2024)) kao Rain i David Jonsson kao android uspevaju da nam na glumačkom planu pokažu nešto više.
O tome šta su uradili sa pokojnim Ian Holmom je u stvari i najveći užas koji nam ovaj film donosi. Ako je to ta budućnost koja nam sledi nije ostalo puno nade za filmsku umetnost…
Shvatićete kada ga budete videli o čemu pričam…
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+*
*pogledao sam ga u IMAX-u, slika i zvuk savršeni, zbog toga je i dobio ovu relativno dobru ocenu
