Ovoj vedroj nepretencioznoj francuskoj komediji sa kraja osamdesetih možete svašta zameriti ali nikako da joj nedostaje humor…i lepota Emmanuelle Béart. A kada je Emmanuelle (iz svojih najboljih/najlepših dana) tu film ne može biti loš.
Priča kao da je iznikla iz neke pozorišne predstave (proverih, stvarno jeste) jer se gotovo u potpunosti odigrava u jednom svedenom prostoru (stanu izuzetno stidlivog slikara kojeg na svoj karakterističan način glumi, tada u punoj formi, komičar Pierre Richard Les Compères aka ComDads (1983) ) u kojem će se, u istom trenutku a spletom okolnosti (tipa, vrata susednog stana se zaključaju i zgodna komšinica, samo u vešu, ne može da se vrati u njega) naći galerija zanimljivih i karikaturalnih likova (od ozbiljne dame spremne da prevari svog muža pa sve do neobuzdano ljubomornog komšije…)
Pretpostavljam da scenarista Gérard Lauzier nije gledao “Čoveka sa četiri noge” (1983) Radivoje Lole Đukića gde Tanja Bošković, kao od majke rođena, upadne, u sličnim okolnostima u susedov stan (kod Mije Aleksić) ali kada se ta stvar odigra ovde meni je taj film bio direktna asocijacija.
Ova komedija zabune, začudo gotovo i da nema slepstik delova, koji bi ste mogli očekivati da se odigraju dok likovi jure i kriju se po sobama, terasama i susednim stanovima i terasama.
Humor se uglavnom zasniva na dijalozima (a onima koji ne vole francuski verovatno će smetati previše “brbljanja”) i situacijama u kojima se naši junaci nađu.
Često, da li zbog prevoda ili je zaista tako, ti dijalozi i nisu mi baš bili smešni ali svakako da tokom ovih, idealno kratkih 70ak minuta filma, nisam skidao dobroćudni osmeh sa lica…
Svojom estetikom tipičan predstavnik evropske/francuske škole humora iz osamdesetih “Door on the Left as You Leave the Elevator” vas možda neće oduševiti ali za razbijanje nekog dosadnog letnjeg popodneva može veoma dobro poslužiti.
Na skali od (1-6) ocena: 3