Rimejk španskog istoimenog filma iz 2018 godine, “Champinons” je priča o treneru Marcus Marakovich-u (uvek dobri Woody Harrelson) koji, nakon “pijanog” incidenta sa autom i policijom, biva osuđen na društveno koristan rad u trajanju od 90 dana koje mora provesti kao trener “Prijatelja”, košarkaške ekipe koju čine mladi sa posebnim potrebama…
Marcus, da ne bude nikakve zabune, odmah razrešava svoju dilemu o tome kako ih nazivati (retardi ili…) ali, kao i čitav film, to je učinjeno na jedan dovoljno šarmantan i empatičan način, da vam od te kratke fore ne bude neprijatno…
Hoću reći, bilo bi divno kada bi u realnom svetu stvarno mogli ovako da se ponašamo i odnosimo preko takvim osobama, apsolutno sa razumevanjem ali i sa humorom i na njihov i naš račun…jer to bi u stvari bila prava potpuna inkluzija i ravnopravno tretiranje i prihvatanje ljudi koji su drugačiji od nas (mada bolje da umesto “nas” koristim reč “većine”.)
“Champions” je pravi “feel good” film što mu donosi lakoću gledanja na ovu ipak ozbiljnu temu (prva samostalna režija mlađeg brata iz tandema “Farrelly brothers“). To postiže tako što jednostavna zaobilazi svaki ozbiljniji problem sa kojim se u realnosti ovi naši sugrađani mogu susresti pa praktično i nema nekih pravih dramskih trenutaka, ipak neophodnih, da bi ovo delo posmatrali više od obične pučke zabave.
Španski film je ispirisan istinitom pričom o košarkaškom klubu iz Valensije pod imenom “Los Amigos” a ovaj rimejk je inspirisan(i prilagođen) pričom filma te u toj igri “gluvih telefona” pitanje je koliko na kraju i ima prave životne istine.
Zbog svega toga “Champions” je film uz koji će te provesti,predugih ali ipak zabavnih, dva sata koji vas neće učiniti “boljom osobom” ali će ipak, nadam se, posaditi bar zrno svesti dovoljno da ga se setite kada susretnete sa nekima koji mogu biti “Los Amigos/The Friends”.
Dovoljno za pozitivnu ocenu…
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
