Mislim da je prošlo dovoljno vremena od, kako nedavno negde pročitah, tek prve sezone serije “Blok 27” da mogu o njoj govoriti iskreno a da time ne nanesem bilo kakvu štetu mladim ljudima koji su radili na ovom projektu.
Zezam vas. Nikakve štete a kamoli koristi od ovih mojih reči koje slede neće niko imati. Glavni razlog ?
Pa kao što Blok 27 ne postoji ne postoji ni čitaoci ovog mog bloga…osim kada postoje.
Ovo je, na papiru, morala biti veoma zanimljiva (ako ne i baš originalna) serija. Fantastika, horor, misterija, tinejdžeri pa sve to još umiksano sa motivima Stranger Things/Dark uz najznačajniji lokalno blokovski dodatak, Novi Beograd.
Imao sam i dobre volje i dobrih želja da “Blok 27” prihvatim/prigrlim u moje široko naručje uprkos mnogobrojnih nedostataka koje su donele prve epizode.
Jedne noći nakon treninga, četrnaestogodišnji Rastko, uzoran đak, sportista, nestane u blokovima Novog Beograda. Milica, Rastkova sestra bliznakinja, besna na roditelje i nezainteresovanu policiju, odlučuje da sama nađe brata. Uz pomoć najboljeg druga Bogdana i Darka, mladog dilera u pokušaju, Milica od lokalnog čudaka saznaje da je Rastko u Bloku 27. Ali taj blok ne postoji. U izgradnji Novog Beograda, broj 27 je preskočen. Milica, Bogdan i Darko polako razotkrivaju natprirodnu misteriju koja seže pedeset godina u prošlost, u doba kada je Novi Beograd građen. U isto vreme, inspektorka Sonja Nikolić, odrasla u blokovima, priziva sećanja iz sopstvene prošlosti. Misteriozni prolazi, podrumi, atomska skloništa koja kriju ulaz u prostor izvan prostora – Blok 27.
I tih nekoliko prvih epizoda (napr. 2) od ukupno 6 su dovoljno interesantne da vas “nateraju” da ostanete i dalje uz seriju.
Kada počnemo paralelno da gledamo i događaje iz prošlosti (koje će nam navodno otkriti glavni razlog zbog čega je gradnja bloka 27 obustavljena) tada mi to nije toliko upadalo u oči ali iz današnje perspektive moram glasno da upitam:
“Jel’ to sve domaće produkcije koriste isti softver i iste filtere kada žele da nam (publici) ukažu da ono što je trenutno na ekranu nešto što se dešava u prošlosti ?”
Mislim, obično se ubaci neki stari domaći šlager kao podloga, vizuelno se doda “vintage” filter i smanji se format slike na 4:3, i eto vam ga… PROŠLOST…
Možda mi je u početku to bilo prijemčivo i zanimljivo ali kada isti trik/gimmick vidiš bukvalno u svakoj (novoj) domaćoj seriji to počinje malo da nervira… kao i besumočna upotreba dronova za pojedine kadrove.
Ali to sve i nije toliko bitno za “Blok 27”. Lepo je ova serija usnimljena i novobeogradski blokovi su u njoj i vizuelno integralni deo priče.
Lepo je snimljena i to je jedino stvarno pozitivno što mogu reći.
I dok su deca glumci korektni (najčešće od instrukcija režisera i ekipe zaista zavisi kako će neko dete izneti lik na ekranu, osim naravno ako nije rođeni talenat kao što je bio napr. Slavko Štimac) odrasli “glume” kao članovi nekog amaterskog pozorišta.
Što je kul da je ovo amaterska produkcija ali nije. Ovo je Firefly ali neću sada o tome tj. o njoj.
Kao što napisah “decu vam praštam” ali šestu katastrofalnu lošu završnu epizodu apsolutno ne mogu (i to apsolutno 100 puta ne mogu ).
U tom trenutku se nije znalo da će biti i nastavka to jest druge sezone. Sada se, navodno, zna da će biti. Ja je svakako neću gledati.
Samo zbog epizode 5 koja je gotovo u potpunosti smeštena u prošlost i definitivno je najbolja (jer u njoj, praktično, glumi totalno drugačija ekipa) dajem i prelaznu ocenu.
Na skali od (1-5) ocena: 2
recenzija: DeHičkok