Režija: Peter Greengrass
Glume: Matt Damon, Greg Kinnear, Brendan Gleeson, Khalid Abdalla
1. Ako ste pravi filmofil ovaj film će te poželeti da pogledate zbog:
Matt Damona. A neki će ga pogledati i zbog gospodina Greengrassa.
2. A gledali smo ga :
zbog Matta i zbog Damona. Gledao mi se nekakav akciono/špijunski film. Znate ono…filmovi koji podižu adrenalin. Za’ebao sam se…
3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:
Relativno interesantna početna priča ni u doba kada je snimljena (2010), ni u doba kada je planirana (2007) a naročito danas (2023) ne deluje nimalo verovatno. Naprotiv. Veoma je neverovatna jer “Green Zone” nam poručuje da je moguće da pojedinci, uz pomoć slobodnih medija, promene svet…donesu slobodu, demokratiju i pravdu…
Boloks (bollocks) što bi rekli Englezi…ili bar Paul ZelenoTravi. Eno ga VikiLiks u zatvoru već gotovo deceniju i uskoro će biti izručen upravo tim “dobrim” Amerikancima.
Jel’ fakat da je invazija na Irak počela na osnovu lažnih informacija o nuklearnom oružju ? Jeste fakat. Ali je i fakat je da je ovaj film, koji se bavi, kao hrabrim oficirem (a znamo da žene vole oficire) u tumačenju čednog Mejta Dejmona koji nosi šlem u Bagdadu i koji razotkriva tu zaveru ( i valjda sada svima opšte poznatu činjenicu), i to tek na kraju filma (čoveče, na kraju filma iz 2010 godine) , i to sve uz pomoć naravno, kao hrabrog, novinara …dakle, fakat je da je “Green zone” jedan bled, a pri samom kraju gotovo i negledljivo dosadan, projekat.
4. Dvougao:
dobro:
Glumci. Nisu loši. Kinnear se prilično izveštio u igranju ljigavaca. Takođe, čak ni akcija u režiji ozloglašenog hand-hend ZelenoTravog ne izgleda toliko loše. Možda je haos koji vlada ulicama ratnog Bagdada zaista neophodno prikazati haotičnim pokretima kamere.
loše:
Uprkos vidno angažovanom (političkom) stavu autora ovog filma likovi Iračana su klišeizirani dok je lik (inače glavni sporedni) “Freddy”-ija, kako sam sebe zove ovaj patriota, Iračanin i dobrovoljni prevodilac i pomagač oficira Roja (Matt Damon) ne samo kliše već je iskorišćen i za završnicu u jednoj od najpatetičnijh i scenaristički najjeftinijih scena koje sam gledao u poslednje vreme. ‘Aha… znači to je bila svrha ovog lika‘ mudro zaključih na kraju.
A tek šta reći o onom bajnom vojnom plaćeniku koji sve vreme progoni našeg slatkog Dejmona… avaj….
Nevezano za klišeje, film na mnogim mestima pati i od osnovnih logičko/racionalnih opravdanja ponašanja svih aktera, te je krajnji utisak veoma negativan. Ali dobro… barem im je srce na pravoj strani…
BOLLOCKS !!!
5. Šta bi bilo kad bi bilo:
Invazija se odigrala 2003 godine. Šta da je ovakav film izašao napr. 2005 godine ? Ne znam, ali siguran sam da mu ne bih dao veću ocenu od ove koja sledi…
Na skali od (1-6) ocena: 2