U poslednje vreme intezivno slušam Andrew Bird. Za njega sam prvi put “čuo” dok je imao onaj svoj bend “Bowl of Fire” ali nisam preterano obraćao pažnju na njegov rad. A čovek je apsolutni (muzički) genije… Izvini Bird, generacijo moja, što smo se tek nedavno stvarno “sreli”…
“There’ll be three white horses, all in a line
There’ll be three white horses in a line
Three white horses, when you go that way
You will need somebody when you come to die
Don’t dismiss it like it’s easy
Tell me what’s so easy
‘Bout coming to say goodbye….”
Andrew Bird je svoj prvi album objavio 1996 godine….
Način na koji je Bird, u početku, naučio da svira svoju violinu se naziva Suzuki metod (nazvan po japanskom violinisti Shinichi Suzukiju koji je tu metodu učenja, pre nekih 50ak godina, primenio kod dece imajući u vidu kako deca lako uče jezike ako ih svakodnevno slušaju i suštinski znači da možete naučiti svirati bilo koji instrument bez čitanja nota) mada je, kao školovani muzičar klasične muzike, naravno naučio i da svira po notama...
