“The Night House” sam već nekoliko puta pomenuo u raznim tekstovima najčešće onima u kojima je “upisana” i talentovana Rebecca Hall, glumica koju će publika najviše (i nažalost) poznavati po Godzila/Kong franšizi.
Kada joj suprug iznenada izvrši samoubistvo Beth (Rebecca Hall) gasi tugu i očaj u vinu (i drugom alkoholu). Kuća koju je njen suprug gotovo samostalno izgradio na obali jezera sada joj budi samo užasne uspomene.
Usamljena (kuća) i izolovana (i kuća i ona) te večeri (nakon sahrane) pretura po stvarima pokojnika pokušavajući da dokuči zašto se odlučio na taj (smrtonosni) korak jer nije ništa ukazivalo na tako nešto.
Tu je i zlokobna oproštajna poruka koju je ostavio (“Bila si u pravu. Ništa nakon tebe ne postoji. Sada si sigurna”). A tu su i čudna natrpirodna dešavanja koji se odigraju iste večeri mada ih ona, naravno, pripusuje svojoj opijenosti i mamurluku…
Jedne od narednih noći u njegovom telefonu će pronaći fotografiju druge žene. Da li ju je suprug varao ? I kakvi su to čudni zvuci i pojave u kući oko kuće i preko puta jezera ?
Pošto je ovo horor pretpostavljam da znate šta u ovoj (ne)jednačini nije rešenje slagalice.
Ako postoji podžanr horor-a kojeg najmanje volim to su oni sa duhovima… Jednostavno, oduvek me je nerviralo u tim filmovima što se, da prostite, duhovi zae’bava’u sa svojim žrtvama veći deo filma da bi tek na kraju, kao, odlučili da “krenu u akciju”…
A neki put uopšte ne mogu ni da krenu…u akciju…
“The Night House” možda jeste film sa “duhovima” ali ima dovoljno originalnosti (i par stvarno neočekivanih rešenja) da se nesumnjivo izdvoji svojim kvalitetima iz niza sličnih ostvarenja.
Ne samo da mu u tome dobrano pomaže ubedljiva Rebecca Hall već i režiser David Bruckner (The Ritual (2017)) koji nam pruža nekoliko izuzetno jezivih sekvenci (preporuka gledati kasno uveče, sam, sa ugašenim svetlima).
Veoma dobar i kvalitetan film. Jedino mi je malo zasmetao sam kraj ali više na “filozofskom” nivou…
Obavezno pogledati…
Na skali od (1-6) ocena: 4/4+
