Na današnji dan tačno pre 50 godina na škotskom ostrvu Summerisle održana je prvomajska proslava ali ne ova koju mi slavimo (inspirisanu štrajkom u Čikagu 1866 godine) već u slavu predstojećeg leta koje će doneti plodove za trpezu i udahnuti novi život stanovnicima ovog izolovanog ostrva. Ovaj običaj još iz paganskog doba (prvi zapisi postoje još iz doba Rimske republike) postoji u mnogim evropskim zemljama sa svojim pod varijantama.
Doduše ni jedan nije kao na Summerisle…
Dva dana ranije na ostrvo stiže (hidroavionom) policijski narednik Neil Howie (Edward Woodward) da bi istražio nestanak devojčice Rowan Morrison. O njenom nestanku je obavešten putem pisma u kojem se nalazila i fotografija devojčice.
Na obali ga dočekuje vedra skupina starosedelaca (jer su stvarno stari) koji pojma nemaju ni o Rowan ni o familiji Morrison. “Takve devojke na ostrvu nema” reći će mu…
U krčmi nailazi na još razdraganije ostrvljane koji uz pesmu i piće slave “krčmarevu ćerku drolju”. Naravno ni oni ništa ne znaju o Rowan.
Gospođa Ekland (u tom trenutku bivša supruga Pitera Selersa) ne samo da je nadsinhronizovana u scenama kada peva već su i gotovo svi njeni dijalozi takođe nadsinhronizovani. Jednostavno, Šveđanka Ekland nije bila England a pogotovo Skotland te nije umela da njen engleski zvuči kao da ga izgovora neka rasna krčmarica iz Škotske. Ne samo da su joj dub-ovali glas već su to učinili i sa stasom. Ako obratite pažnju u scenama u kojima vidimo i njeno golo telo od struka nadole (kako lupa po zidu) jasno je da to nije Britt Ekland. Opet, svoje čari od struka na gore pokazuje nam u ovom filmu bez imalo oklevanja.
Narednik Howie ubzo otkriva da stanovnici iz nekog razloga kriju pravu istinu o Roweni i da je centralna figura ove misterije Lord Summerisle (Christopher Lee) zvnanični (i nezvanični) pravi gospodar ostrva.
Plus, veoma bitno, Howie je iskreni pravoverni hrišćanin (pred ženidbom) a ljudi iz Summerisle u Hrista svakako ne veruju.
I ovo bi otprilike bilo i najviše što bi trebali znati o radnji ovog filma po scenariju Anthony Shaffer-a. Mada najbolje bi bilo da apsolutno ne znate ništa jer je “The Wicker Man” režisera Robin Hardy-a toliko jedinstvena filmska tvorevina da je napr. Hardy režirao još samo dva (totalno zaboravljena) fima u narednih 30 godina.
[imdb]tt0070917[/imdb]
Nevolja je što većina vas ako je i čula za “Čoveka od pruća” ima direktnu asocijaciju na ono skrnavljenje od rimejka iz 2006 godine sa Nikolas Kejdžom u glavnoj ulozi. Ali nećemo o njemu.
Prvi put sam “The Wicker Man” pogledao negde pre 15ak godina. Nisam imao pojma šta me očekuje, znao sam da je u pitanju kultni film, ali ono što me je “zapljusnulo” od samog početka bilo je apsolutno drugačije od bilo čega što sam do tada pogledao…bilo čega što ću pogledati i nakon toga.
U prvom trenutku će te pomisliti možda da je u pitanju ekscentrična britanska komedija/satira. Već u sledećem “uletećete” u uvrnuti mjuzikl sa (inače sjajnim pesmama/muzikom Paul Giovanni-a) veoma lascivnim i veoma direktnim tekstovima o “čarima ljubavnih užitaka”.
Videćete i kako će jedna devojčica na savet svoje majke staviti živu žabu u usta da joj “izleči upaljeno grlo”. A narednik Howie će nakon noćne šetnje i onog što će videti da se odigrava u mraku poželeti da nikada iz sobe nije izašao.
Tu je i finale filma koje će vas dodatno frapirati…jednostavno, “The Wicker Man” je prepun ikonostičnih scena koje, kada bi vam neko samo ispričao a bez gledanja, nikada ne biste mogli da zamislite da mogu funkcionisati u jednom filmu…
Verovatno je to i razlog što uprkos povremenim pokušajima niko nije uspeo da uspešno renikarnira ovu “Wicker-ovu” strukturu i miks raznoraznih žanrova.
Ta kopija koju sam tada gledao bila je nekakav DVD rip. Sada sam odgledao bluray izdanje koje je uključilo nekoliko nedostajućih scena (napr. uvodni deo u crkvi a pre nego što Howie stigne na ostrvo) ali, najvažnije, restaurisalo divnu fotografiju (i boje) snimatelja Harry Waxman-a .
Takođe, mada sam pomalo uplašio da sada kada znam gde će me sve odvesti ovaj film utisak možda neće biti jednak, fascinatno je da na ovo drugo gledanje sasvim jasno da su autori filma od početka znali šta im je krajni cilj i kakvo ostvarenje žele da naprave.
Mada to nikada ne bih rekao ranije sada “odgovorno” tvrdim da scenario Shaffer-a i precizna Hardy-eva režija od samog početka veoma jasno ukazuje koja će biti trajektorija sudbine našeg narednika koji je sletevši svojom malom letelicom uz obalu ostrva Summerisle krenuo kao Alisa za onim zekonjom, pravo niz zečiju rupu… a sa njim krećemo i mi…publika.
Dakle, nakon ponovnog gledanja samo sam još više zavoleo ovaj film…
Kultni film za kultnu publiku… ako vam je već potreban u životu neki “kult” neka to bude u “Klubu ljubitelja Čoveka od pruća”
Na skali od (1-6) ocena: 6*
*realno verovatno bi ocena bila 5 ali šestice i onako dobijaju samo moji lični favoriti
