Sharper znači manipulant, švindler i to vam jasno napišu na početku filma. Ako tu informaciju imate u vidu šokantni preokreti koji slede neće vam baš biti toliko neočekivani. Mada, možda je bolje da nemate taj info… i evo, sad mi pade na pamet (i što na um to na drum), da li bi “Sharper” bio bolji da nas je pustio da sami dođemo do tog zaključka tj. da nam nije dao to “upustvo” za gledanje tako brzo.
Jer, “Sharper” započinje kao romantična drama o dvoje mladih koji se zaljube na prvi pogled…ili je to baš tako ?
Tom je vlasnik knjižare u koju jednog jutra dolazi simpatična i draga Sandra u potrazi za knjigom neophodnom za pripremu njene doktorske disertacije. Reč po reč i pogled po pogled i Tom i Sandra postaju par iz snova.
Dvoje mladih koje je spojila igra sudbine…ili je to baš tako ?
Posle dvadesetak minuta će vam stvari postati znatno jasnije…ili barem to mislimo.
Ovaj scenario Brian Gatewooda i Alessandro Tanake bio je 2020 na tzv. “crno listi” koja se tako zove ne zato što je to nešto negativno već naprotiv, to su scenarija koja su toliko dobra da zaslužuju da ih neko realizuje ali eto, bar te godine, nikako da se to desi.
Nešto kao klupa za rezervne igrače kojima još niko nije pružio šansu a među njima čuče i neki stvarni talenti.
“Sharper” je koncipiran kao film “pomešanih rolni” (videti Pulp Fiction aka Petparačke priče (1994)). Dakle, ne pratimo hronološki sled dešavanja već je na publici sama da zaključi kada se koja “priča” odigrava. To vam neće biti naročito teško jer niti imamo veliki broj priča (imenovanih po likovima) niti je to bila namera.
Namera je da nam učine film maksimalno interesantnim za gledanjem i priznajem da to većim delom i uspevaju jer sam svih 116 minuta odgledao veoma pažljivo.
[imdb]tt12573454[/imdb]
Glumci su od vrlo dobrih do odličnih, vizuelni stil koji nam nameće (inače tv režiser) Benjamin Caron je i funkcionalan i lep sa povremenim rafiniranim art detaljima koji upotpunjuju impresivan utisak koji nam ostavlja fotografija.
Pa šta onda “Sharper”-u fali da bi smatrali izistinski odličnim filmom ?
Upravo ono što mu je i glavna prednost istovremeno mu je i ahilova peta. Scenario dozvoljava i olako prelazi preko nekih krucijalnih stvari zbog kojih jednostavno ne možemo da poverujemo u motive i postupke nekih likova ni čak u ovako prevarantski zamišljenom filmu.
Oni koji su uživali u španskim trilerima poput El Cuerpo aka The Body (2012) ili Contratiempo aka The Invisible Guest (2016) morali bi voleti i ovaj film.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
