Ova engleska “offbeat” dramedija ima kao centralnog junaka Alana kojeg glumi kao i uvek odlični Bill Nighy (The Limehouse Golem (2016)). Alana ne može da se pomeri sa činjenicom da mu je, kako kažu, “prodigal son” tj. bludni/izgubljeni sin Michael, usred partije Scrabble ljutito ustao, izašao napolje i nikada se više nije vratio…decenijama.
I dok je njegov drugi sin i živ i zdrav i ima svoju porodicu Alan nikako ne može da se otarasi duhova prošlosti i vreme provodi pokušavajući da otkrije šta se desilo Michaelu.
Film započinje upravo sa jednim putovanjem oca i ne-izgubljenog sina do mesta gde su im javili da je iz mora isplivao neidentifikovani leš koji možda odgovora opisu nestalog Micahela.
Mada ovako prepričano vam ovo deluje previše mračno ne brinite jer aspolutno nije. U pitanju je tipična engleska komedija sa ekscentričnim ali dragim likovima koji će vam do kraja postati veoma dragi.
Ovo je priča o čoveku koji jureći za prošlošću ne shvata da mu sadašnjost može zauvek ostaviti bez onih koji ga iskreno vole.
Vizuelno stilizovan i sabijen u tek nekih 90ak minuta “Sometimes Always Never” nažalost ne uspeva da u potpunosti ispuni potencijal koji je imao.
Da li je to zato što realno ovo samo dobar film i ništa više (što nikada nije malo) ili zato što sam stvarno ambivaletan prema igri Scrabble koja je praktično glavno vezivno tkivo priče (i mnoge doskočice se upravo zasnivaju na rečima koji se koriste u ovoj igri) ja ne mogu da “Sometimes Always Never” dam veću ocenu od ove koja sledi.
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+*
*plus ide pre svega zbog divne muzike koju je komponovao talentovani Edwyn Collins kojem je moždani udar praktično uništio karijeru…
