Marvel je do “Tora” već imao imao dva velika hita (Iron Man 1 i 2), a ni “Neverovatni Hulk” nije bio promašaj što se tiče box-offica. Na redu je bio novi test, možda i najbitniji , vizije Kevina Feige (predsednik ‘Marvel Studija’) i od uspeha Tora i Kapetan Amerike (koji će se pojaviti u bioskopima nekoliko meseci kasnije) zavisila je ne samo sudbina marvelovog filmskog univerzuma već možda i samog Marvela (koji jeste, doduše u međuvremenu, postao vlasništvo Diznija ali je sačuvao neku vrstu (kreativne) nezavisnosti u odnosu na njega).
Dobro, nije baš to bilo tako sudbinski. Propast na blagajnama samo bi usporio/izmenio planirani put.
Kao što sam već pominjao Marvel se u trenucima svoje velike (finansijske) krize odrekao (filmskih) prava na svoje najlukrativnije junake (Spiderman, X Men…) a od ostalih, nordijsko božanstvo sa čekićem je iz te preostale kolekcije/menažerije bilo sigurno među najpoznatijima…barem te 2011 godine kada niko nije naslućivao da će Disney postati vlasnik i FOX studija a samim tim i licenci za te “prodane” junake.
Tora, pardon Thora, sam za razliku od Iron Man-a, čitao. Bio mi je jedan od omiljenijih junaka u Stripoteci i, uz Srebrnog Letača, jedan od redovnijih Marvelovaca koji su bili objavljivani u tom neprevaziđenom po kvalitetu,ex-Yu strip magazinu (koji je eto pre par godina izgleda zauvek otišao u istoriju 🙁 ).
Čast (i poverenje) da režira ovaj spektakl je dobio Kenneth Branagh (Belfast (2021)). Neobičan izbor ali svakako veoma zanimljiv. Verujem da je presudni momenat za Branino angažovanje bio taj nesumnjivo šekspirovski šmek koji vidimo u “Thoru” na Asgardu (njegovom rodnom mestu/planeti ?) u tipičnim dvorskim spletkama među članovima familje. A Branagh je poznat kao vrstan poznavalac Šekspira i čovek koji je uspeo da ga savremenoj (filmskoj) publici približi a da istovremeno ne pravi previše kompromisa sa verodostojnošću originala. Branaghina filmografija kao režisera je veoma interesantna i sudeći po naslovima i pre i posle ovog filma uvek će balansirati između spektakla i intime.
Za ulogu Tora odabran je mladi i nepoznati australijski glumac Chris Hemsworth. I ako možda možemo/moramo da sporimo njegov talenat za glumu ono što je neosporno je njegov fizički izgled…dobro mu stoji kostim…i čekić…i kosa.
[imdb]tt0800369[/imdb]
Uzeti mladog i neafirmisanog glumca za superheroja je takođe jedan od specijaliteta Marvela i postaće putokaz za sve buduće njihove projekte. I ne samo njihove što se tiče strip junaka. Postoji nekoliko razloga za ovu odluku ali glavni je definitivno finansijski.
Mnogo je isplativije i lakše obavezati nekog mlađanog, željnog uspeha i slave, na dugogodišnje “robstvo” u serijalu filmova nego se ‘a’ebati sa ugovorom koji napr. imao Robert Downey JR, koji je u to doba bio najplaćeniji holivudski glumac (75 miliona $ zarade, malo li je… e moj crni Nortone Edvarde, a mogao si i ti da omastiš brke).
I dok je Tora (možda) mogao glumiti i neki drugi glumac, Lokia, njegovog brata (neki kažu buraza) sada je već teško odvojiti od Toma Hiddlestona (Kong: Skull Island aka Kong: Ostrvo lobanja (2017)) koji nije ni Australijanac a nije ni svakako nekakav bezvezni glumac… Pred Tomom je definitivno karijera koja mu možda jednog dana donese oskara.
(Chris, da mi ne zameri, može samo da očekuje brdo love i veliku popularnost praćenu ženskom histerijom…a šta je to u poređenju sa oskarom)
Priznajem omašio sam, te 2014 kada je originalno izašao ovaj tekst na starom blogu, za Tomovu karijeru. Bilo je pokušaja ali, za sada, nema mnogo uspeha...kao da je i sam Tom odustao pa se poslednjih godina vratio na televizijske serije.
Kao što ste primetili najmanje do sada sam pričao o samom filmu. Sa razlogom. Nema se tu nešto mnogo (pozitivno) reći. Gledljiv je… i verovatno neophodan da bi ste u potpunosti uživali u Avengersima koju su stigli godinu dana kasnije.
Dok je Branagh relativno dobar tokom radnje koja se odigrava u Asgardu, kada se radnja “spusti” na Zemlju, sve ovo više liči na Hi Mena i “Masters of the Universe” a to nije nimalo pohvalno. Naročito kada se zna da je ovde uloženo (u nešto?) 150 miliona $.
Osim estetike film pada i na planu same filmske priče jer je uprkos svemu (ili upravo zbog toga) jedan dosadan, predvidljiv, neubedljiv film koji nam nudi jeftinu zabavu.
Ipak, poguran uspehom van USA, i “Thor” se smatra uspešnim poduhvatom koji je doneo brdo para a to je trenutno (i oduvek) u Holivudu jedino merilo stvarnog uspeha.
Na skali od (1-6) ocena: 2/2+