Ako želite da pogledate neku dobru romantičnu pa još i božićnu LG(btq+) komediju onda je “Happiest Season” pravi izbor za vas.
Ljubavni par čine Abby (Kristen Stewart (Personal Shopper (2016))) i Harper (Mackenzie Davis (Blade Runner 2049 (2017))) koje namerno nisam “slikao” zajedno za ovaj tekst jer se čitav film zasniva na zapletu da Harperova porodica nema pojma da je ona lezbejka već svoju dragu Abby predstavlja kao cimerku koju je pozvala na božićnu proslavu.
Jer što je, dođavola, i zvala Abby na tu proslavu i uvlačila je u porodične intrige (Victor Garber glumi pater familiasa čija je namera da se kandiduje za gradonačelnika te mu ne trebaju nikakvi porodični skandali) koje uključuju odnos sa bivšim momkom ali i bivšom devojkom…
To šta sve Abby “trpi” od Harper mi je i glavna boljka ovog filma. Jednostavno ne kapiram…zbog čega…to dopušta.
Mislim smešno je što je Harper sve njih (porodicu/prijatelje) ubedila da je Abby siroče i da nikada nije slavila Božić i to jeste izvor par finih komičnih momenata…ali prosto ne verujem u njihov međusobni odnos…
Ćuti…ne razumeš ti kako je njima… Ali zar to nije i poenta ovakvog filma ? Da mi “normalni” to razumemo…
Jer bez LGB(tq+) konteksta “Happiest Season” stvarno ništa drugo ne ističe i ne razdvaja od gomile drugih sličnih priča u kojima momak/devojka misli da je izbor partnera nešto što se neće svideti mami i tati te mora da izmišlja…
Kada se pojavio ovaj film naleteo sam na par nekih veoma pozitivnih kritika te su moja očekivanja bila i prevelika (tako ti je to kada se kritika pretvori u agendu).
Možda je sasvim dovoljno prihvatiti ovo kao obično, prosečno, rom-com ostvarenje koje se bazira na kliše postulatima nekih starih (i boljih) filmova i biti zahvalan što se i ovako “dobro” pojavilo jer veoma je loše vreme za komedije…bilo kakve.
Čak mi se čini da nema te “agende” nikada i ne bi bio snimljen…
Na skali od (1-6) ocena: 3