Napravio sam dve velike greške u svom životu. Prva je ta što sam tek sada pogledao “Ljubavi jedne plavuše” (i posle se pitam što me Karanović/Marković nisu primili na režiju te daleke 1993 godine).
Druga je ta što će ovo biti tek prvi tekst o nekom ostvarenju maestralnog Miloša Formana režisera koji je, ako totalno zanemarimo makro i fokusiramo se na mikro…”politiku” ostavio neizbrisiv trag na čitavu generaciju filmskih autora sa naših prostora…mislim naravno na “Prašku školu”…pre “Praškog proleća”.
Nisam gledao ni “Crnog Petra” te “Gori moja gospođice” ostaje jedini Formanov film koji sam “ukačio” tih kobnih devedesetih (kobnih po moju filmsku karijeru inače sve drugo oko mene bilo je bajno i sjajno). A “Horí, má panenko” je apsolutno brilijantna komedija koju ću morati pogledati opet čim pre jer već ima i preko 2 decenije kako nisam.
U nekom provincijskom češkom (iliti tada zvanično čehoslovačkom) gradiću postoji fabrika cipela. U toj fabrici uglavnom rade samo žene (smeštene u nekakav internat sa zajedničkim spavaonicama) i zajedno sa njima odnos muškaraca i žena u tom mestu je 1:16…znači, da pojasnim svima vama koji niste završili velike škole i pojma nemate ove matematičke zagonetke, na jednog muškarca dođe šesnaest žena.
[imdb]tt0059415[/imdb]
Komunističko rukovodstvo fabrike kojem je uvek u fokusu dobrobit društva te samim tim i pojedinca dolazi do genijalne ideje.
Organizovaće večernju igranku gde će biti pozvani pripadnici vojske koji učestvuju na nekim obližnjim vojnim vežbama. Devojke će se družiti sa momcima, podići će se (i jednim i drugima) moral te samim tim i socijalistička produktivnost…
Ali ne lezi vraže, na te vojne vežbe su pozvani pretežno srednjovečni, a samim tim i uglavnom oženjeni, muškarci te sledi veče (uz igranku i ples) za pamćenje. Naša plavuša, naša Andula ipak će te večeri upoznati ljubav svog života…barem ona veruje u to.
“Ljubavi jedne plavuše” je sasvim moguće i najvažniji film češkog novog talasa. Možete naći direktne omaže ovom Formanovom delu u radovima naših (pomenutih i nepomenutih) jugoslovenskih autora. Stilski gotovo poludokumentaristički snimljen (uz izvanrednu fotografiju Miroslav Ondříčeka koji će sa Formanom raditi na nizu remek dela) sa naturščicima u glavnim ulogama (uz par izuzetaka) “Ljubav jedne plavuše” ima autentičnu atmosferu koju je nemoguće replikovati…
Tematski, stavljajući u fokus mladu i naivnu Andulu, Forman uspeva da, uprkos tome što je ovo komedija, da nas, gledaoce, propisno “obruka” jer su nam njene nevolje smešne…jer ona je jel’te “plavuša”…a znamo svi koliko su plavuše, naravno, pametne…
Za sada ću “Ljubavi jedne plavuše” dati skromnu četvorku. Verujem da će svako novo gledanje ovog filma doneti još bolje utiske…
Na skali od (1-6) ocena: 4
