Prvo o dobrim stvarima.
Najbolja (i to bez konkurencije) jeste činjenica da se ovog puta nisam za’ebao i požurio kao i prvi (Halloween (2018)) i kao i drugi (Halloween Kills aka Noć veštica ubija (2021)) put pravo u bioskop na premijernu projekciju.
Mudro sam sačekao 24h i (besplatno) skinuo ovaj film jer se, kao i prošli, našao istovremeno na Peacock platformi….i na torentima.
Druga, okej stvar, bila je uvodna špica i prvih nekoliko minuta do naslovne špice. U tom početnom delu upoznajemo lika/mladića po imenu Corey Cunningham koji će, te 2019 godine, kao bejbiter doživeti traumu koja će mu obeležiti život. Taj Corey Cunnigham je inače glavni lik u ovom filmu.
I to je to…
Nakon što skočimo još dalje u budućnost (prva dva dela su se dešavala iste noći 2018 godine), u 2022 godinu, “Noć veštica: kraj” postaje jedan od najzbrkanijih (u svakom smislu) i najpromašenijih (u svakom pogledu) filmova koje sam odgledao.
Ovo je svakako, po mnogo čemu, najgori film u Halloween franšizi a tu je, kao što znate, i sada već ozbiljna konkurencija.
Inače, u preeeeeeeedugiiiiiiiiih 111 minuta, prisustvovaćete sekvencama/scenama koje, pojedinačno, još na nešto i liče ali kao celina uklopljeni su u jedno izuzetno promašeno ostvarenje koje niti je imalo strašno niti je napeto niti je bar malo zabavno.
“Halloweeen ends” ne samo da narušava osnovnu mitologiju Halloween serijala već urušava i sopstvenu koju je “kreirao” u prethodna dva filma te se gotovo svi akteri, od Laurie Strode i njene (preživele) unuke Allyson pa sve do samog Michael Myersa, ponašaju totalno drugačije od onog kako su ovi likovi definisani u prethodnim delovima ove nesrećne trilogije.
Ako i zanemarimo sve što se pre ovog filma desila i pokušamo da ga analiziramo kao totalno posebno nezavisno ostvarenje i tu “Noć veštica: kraj” pada na nekim osnovnim narativnim postulatima koje sam postavi u prvoj polovini filma a potom ih totalno odbaci kako se bližimo kraju.
Loše, jadno i bedno…
Na skali od (1-6) ocena: 1 (ko vrata)
