Sudeći po mnogobrojnim kritikama i reakcijama (neke) publike, a pre svega, sudeći po oceni jednog od najbrilijantnih umova našeg vremena, Logan Paula (a valjda svi znamo ko je Paul Logan), moje mišljenje o “Nope” pripada manjini.
Naime, meni je “Nope” Jordana Peela njegov najbolji film… na korak do istinskog kompletnog remek dela (mada, u nekim kategorijama, svakako jeste).
Ottis “O.J.” (Daniel Kaluuya) i Emeralda Haywood (Keke Palmer) su brat i sestra koji, nakon tragičnog i misterioznog incidenta u kojem im pogine otac, moraju u potpunosti da preuzmu porodični posao. A to je odgajanje i treniranje konja za šoubiznis (Holivud,film,tv,predstave...) na njihovom (porodičnom) ranču u Kaliforniji.
Njihov komšija je Ricky “Jupe” Park (Steven Yeun) nekadašnja dečija tv zvezda a sadašnji vlasnik zabavnog “kaubojskog parka” na imanju pored Haywood-ovih. Njegova glumačka karijera je prekinuta kada se odigrala užasna tragedija na snimajućem setu popularnog sitkoma. Peel upravo i počinje “Nope” sa jednim flešbekom ka tom događaju a onda nas u još nekoliko flešbekova vraća u te minute terora koji su malom Ricky-iju zauvek promenile život.
I ne samo da je taj čitav segement i jedan od najboljih i najjezivijih momenata u filmu već nam on, osim što nam otrkiva istoriju ovog karaktera, ima i jedno, za sam “Nope” kompleksnije (i metaforično) značenje. Od (mal)tretiranja životinja, preko načina kako izbeći zlehudu sudbinu, pa sve do krajnje spektakl vs/and eksploatacija teme kojim se, suštinski, bavi čitav film.
Ako niste gledali trejler za “Nope” odlično. Onda “ulazite” u ovo potpuno nespremni. Ako ste ipak videli taj trejler pretpostavljate sa čime se suočavaju Haywood-ovi ali i vama sledi niz velikih iznenađenja jer, nema šanse, da možete i zamisliti šta vas stvarno čeka.
A ono što vas čeka jeste istinski vizuelni spektakl koji nam priređuje Peel u saradnji sa snimateljem Hoyte van Hoytemom (koji je bio direktor fotografije na prethodna tri filma Christopher Nolana a upravo radi i na njegovom “Oppenheimer”-u) koji je najbolje pogledati na što većem platnu (poželjno IMAX kao i ja što sam imao priliku…hvala Cineplexu na tome) koje će vam osim vrhunske slike pružiti i savršeni zvučni miks koji je u “Nope” gotovo doživljaj za sebe. Zvuk, tj. način kako ga Peele koristi i kako se prostire kroz bioskopsku salu, je nešto što ovako efektno nisam do sada nikada doživeo u smislu koliko je on integralni deo same priče.
Peel ovde sazreva kao režiser i ne samo što pojedinim delovima priče odaje omaž Spilbergu već i ga i direktno “kanališe” u spektakularno (omiljna reč za “Nope”) režiranim sekvencima punim i tenzije ali i spilbergovskog krajnjeg začina atrakcije (kao veličine/obima dešavanja na ekranu) zbog kojih neke (Spilbergove) scene netremice gledamo…bez sklanjana pogleda…
“Nope” jeste na korak/kas od remek dela zbog nekih, opet tipičnih, Peelovih sastojaka. Napr., mada ovde ima i najmanje velikih socijalnih poruka kojima nas je Peel u svojim prethodnim ostvarenjima neprestano gađao, čini mi se da će veći deo publike ostati zbunjen onim šta je u stvari “pisac hteo da kaže”. A oni koji to i “shvate” biće nezadovoljni zašto je to učinio upravo ovako.
Kao što napisah ja sam baš onaj kome se sviđa što je to učinio upravo ovako. Ono što mi se ne sviđa jeste što je “Nope” definitivno mogao biti nešto kraći od 130 minuta. Takođe, pojedine “stvari”/odluke koje neki karakteri donose i nisu baš razumne, što i nije problem jer pitanje je šta je stvarno razumno u nekom trenutku, ali definitivno nisu ni logičko opravdane…plus, par slučajnosti se, kao na filmu, tako fino skocka da vam i ne treba pravi plan…jer…ako taj plan i propadne…eto vam ga, kao nacrtan, rezervni.
“Nope” je od onih filmova o kojima će te razmišljati i u danima nakon što ga odgledate što je uvek prednost. “Nope” je takođe jedan od originalnih studijskih (relativno) visoko budžetskih projekata koje Holivud poslednjih decenija apsolutno izbegava da pravi tako da hvala Peelu što ima dovoljno autoriteta i uticaja da mu Universal da 70 miliona dolara za baš ovakvu priču.
Konačno, “Nope” je film koji ću obavezno pogledati opet i za koji sam siguran da će mi pružiti neka nova zadovoljstva kada to budem činio. Zbog toga sadašnja ocena i nije konačna…vremenom može biti samo veća…
Na skali od (1-6) ocena: 4
