Jedan od prvih natpisa koji će se pojaviti jeste “Apple Original Film” što je ironično/cinično na mnogo načina ali o tome na samom kraju ovog (kratkog) teksta.
“Coda” je, sudeći po oskaru koji je dobila, najbolji film iz 2021 godine. Mada su se i lošiji filmovi kitili tom, odavno nebitnim, filmskim trofejom tužno je što jedno ovako prosečno ostvarenje dobija nagradu u godini koja je imala puno boljih filmova. Neki od tih boljih su bili i među tih 10 nominovanih (pogledao sam, zasada još 5).
Prvih dvadesetak minuta “Code” jeste simpatično. Upoznajemo devojku Rubby Rose koja obožava muziku i pevanje. Ona je dete gluvonemih roditelja, njen stariji brat je takođe gluvonem a ona je oduvek u porodici bila “prevodilac” i osoba preko koje su oni komunicirali sa svetom.
Plus, svako jutro/noć ustaje u 03:00 i provodi vreme na njihovom ribolovačkom brodu da bi potom išla pravo u školu.
Rubby Rose je vredno dete čistog srca i obraza i predivnog glasa. Toliko dobrog (glasa) da profesor muzike koji joj drži časove hora predlaže da polaže audiciju za prestižni Berkli.
I ne samo to...Rubby je zaljubljena i to u momka (koji ne samo da je član istog hora već nije ni crnac...a nije ni devojka... Crni Apple pa zar uloži pare u projekat koji je ovako malo inkluzivan ? Zar je dovoljno imati samo slepe ili gluve kao glavne protagoniste i da se ne napravi frka jer nema drugih "inkluzija" ?)
Ovaj gornji pasus je namenjen onim mojim radikalnim čitaocima koji ne znaju šta su prave vrednosti danas.
Nakon tog zanimljivog početka sledi bleda,prosečna filmska “feel good” drama, kojoj ni par emotivnih momenata nisu dovoljne da bi “Coda” izistinski bila vredna vaše pažnje.
I sada se vratimo na početak teksta i na taj “Originalan Apple film”. “Coda” ne samo da nije originalna Apple, jer ju Apple kupio dva dana nakon (uspešne) premijere na Sundance festivalu i to za sada, rekordnih 25 miliona dolara, već ni sam film nije original. Rimejk je uspešnog francuskog filma iz 2014 godine.
Kao mali dodatak na sve to, ni priča o detetu gluvonemih roditelja koje je zainteresovano za muziku nije novina jer je već nekoliko puta slična priča bila oslikana na filmskom platnu (napr. nemački kandidat za oskara 1996 “Beyond Silence“).
Gledljivo… ali ne i obavezno “štivo”.
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: DeHičkok
