Kada su ovakvi filmovi u pitanju tanana je granica između eksploatacije i “umetnosti” i stvarno su veoma retki filmovi koji su tu jednačinu uspeli uspešno da reše.
Navodno inspirisan stvarnim događajima koji su potresli Perth sredinom osamdesetih “Hounds of Love” Ben Younga (scenariste i režisera) je priča o psihopatskom bračnom paru White koji kidnapuje tinejdžerke a potom ih, nakon što se dovoljno iživljavaju, ubiju a njihova tela zakopaju negde u pustari van Pertha.
Ono što ove zločine čini još užasnijim jeste to što se odvijaju u kući koja se nalazi u predgrađu okružena drugim kućama u kojima žive komšije totalno nesvesne kakav se horor odvija nedaleko od njihovog doma.
“Hounds of Love” započinje otmicom Vicki Maloney (nesrećnu heroinu glumi i to izvrsno tada mlada Ashleigh Cummings) koja prihvata naizgled bezazlenu ponudu vožnje do kuće od strane zločinačkog para. Ona je dovoljno razumna i pametna da ne bi nikada sela sama u auto sa nepoznatim muškarcem ali ovo je jednačina sa dve nepoznate. Ko bi još mogao pomisliti da u je u pitanju muško ženski par manijaka.
Nakon što se nađe zatočena u njihovoj kući veoma brzo shvata kakva je sudbina čeka. Ono što sledi je jeziva i često izuzetno neprijatno za gledanje psihološka fizička tortura i “nadigravanje” dželata sa svojom žrtvom.
Već sam u prvoj rečenici napisao da je nemoguća misija izvesti ovakvu priču “kako treba” a da ne postane običan eksploatorski, grubo rečeno, “torture porn”. To je verovatno uspelo samo legendardnom Vilijamu Vajleru u, čini mi se sasvim nepravedno, zaboravljenom klasiku “Kolekcionar” iz 1965 godine gde su i Terence Stamp i divna Samantha Eggar ostvarili nezaboravne uloge.
Ben Young se trudi da ne upadne u tu zamku ali ubedljive interpretacije troje glavnih aktera ove teške psiho drame jednostavno publici ne dozvoljavaju da, i ako se ti događaji ne vide, sami jasno zamisle te noćne more.
Zašto nam treba još jedan ovakav film je svakako pitanje koje moramo postaviti (a Ben Young se bezuspešno branio da ovo nije stvarna ekranizacija nekih stvarnih događaja već je sve deo njegove “prljave” mašte) ?
To ipak ne može biti i glavna zamerka filmu. “Hounds of Love” traje 108 minuta ali komotno je mogao da bude skraćen za bar 15-ak. Takođe, paralelna priča o majci otete tinejdžerke i njenoj očajničkoj potrazi (jer shvata da od policije nema pomoći), mada služi da bar za trenutak prestanemo da gledamo u dešavanja u toj kući užasa, nije dovoljno uverljiva…da ne kažem realna…
Na skali od (1-6) ocena: 3/3+
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
