Mada sam mislio da će ovaj tekst biti duži, jer ovo je prvi film velikog Jean-Pierre Melville na ovom sajtu, odlučih da budem krajnje štur.
[imdb]tt0064040[/imdb]
Mislim, kako da napišem nešto bolje od Pajkića Nebojše koji svoj osvrt na ovaj film, čija je restaurisana verzija prikazana 2017 godine, započinje ovim ingenioznim pasusom:
Sinoć je u Beogradu, kao jednoj od najvažnijih evropskih prestonica, prikazana restaurisana verzija Melvilovog potresnog remek – dela, „Vojska u senci“. Beograd je jedan od prva tri ili četiri grada u kojim je prikazan ovaj film, iz razumljivih razloga. Način na koji su, pod nemačkom okupacijom, delovali ilegalci Jugoslovenske vojske pod komandom generala Mihailovića, interpolirani među agente Nedićeve okupacione uprave, kao primer pionirskog otpora gestapou, bio je u izvesnom smislu uzorit Francuskom pokretu otpora koji je početkom četrdesetih brojao nešto oko 6oo ljudi.
preuzeto sa raznih sajtova a kompletno se može pročitati napr. ovde
Biću maksimalno bezobrazan (i bezobziran) kao što je Pajkić bio prema meni (nekada davano kada je to bilo bitno) i reći samo ovo. “Hvala Bogu (i kralju i otadžbini) što nam je podario Dražu jer ne samo da Francuzi ne bi imali pojma kako da organizuju pokret otpora već ne bi ni Melvil snimio ovaj film!”
Naravno, priznajem da u Pajkićevom tekstu ima i mnogo toga korisnog i tačno izrečenog, i zaista, ako ste navikli na “Otpisane” i Valtera (u Sarajevu) biće vam baš neubičajeno kako nam ovde Melvil (pretpostavljam veoma verno) oslikava borbu Francuza protiv nemačkih dušmana.
Hoću reći, “dosadno” je ovo…mislim, pa samo Bata bi samostalno oslobodio Pariz a kada bi mu se pridružio i Ljubiša ola la la…čitava Francuska bi bila slobodna očas posla…
Dakle, ako očekujete akciju poput filmova Hajrudina Krvavca, bićete razočarani. Ako pak volite Hičkoka (jer nemate pojma ko je Melvil) svakako će te u ovih 140ak minuta naći dovoljno vrhunske napetosti i nekoliko savršenih “set piece”-ova.
“Army of Shadows” je delo autora koji se tada nalazio u punoj umetničkoj snazi i koji je, zahvaljujući pre svega svom prethodnom ugledu, ovde uspeo da snimi prilično beskrupulozan film u kome nema pravih (lažnih) heroja već samo običnih ljudi koji u zlim vremenima moraju činiti i zle stvari jer veruju u bolje sutra.
Zato, nemojte čekati na Prleta i Valtera…dovoljno je samo da pokrenete svoja dupeta i potezom olovke oterate okupatore i fašiste… ne budite Pajkić.
Na skali od (1-6) ocena: 4+
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
