Joseph L. Mankiewicz će tek u godinama koje su usledile snimiti svoja čuvena dela (“Sve o Evi”,”Iznenada prošlog leta”,”Kleopatra”…).
Sa druge strane, glumački tandem Gene Tierney i Rex Harrison je bio tada, što se ono kaže, u “zamahu snage” ali, gledano iz današnje perspektive, “Duh i gospođa Mjuir” je zastareo i slabašan film…barem do jednog trenutka.
Ovo je priča o mladoj udovici Lucy Muir koja sa svojom ćerkicom (i dadiljom) napušta svekrvu i zaovu u Londonu i nastanjuje su u prelepoj kući negde daleko na obali mora. Kuću je iznajmila veoma povoljno jer je, kako će i sama odmah utvrditi, zaposednuta.
Pokojni vlasnik kuće, tj. njegov duh, pomorski kapetan Daniel Gregg pristaje na dogovor sa Lucy da neće više plašiti goste. Njih dvoje (plus dadilja i ćerka koji ne vide duha i smatraju da gospođa Mjur priča sama sa sobom jer je, jelte, ekscentrična) započinju čudno i, pokazaće se, dugogodišnje prijateljstvo.
Prava (a i prva) “drama/frka” nastaje kada Lucy pomisli da je konačno upoznala čoveka svojih snova koji nije duh…jer, osim nje same, niko drugi baš nešto mnogo i ne voli njena druženja sa džentlmenom Miles Fairleyem…naročito nije simpatičan gospodinu Kapetanu.
Mada i Tierney i Harrison jesu šarmantni, dijalozi stvarno deluju kao da su nastali u nekim davno prohujalim vremenima i jednostavno…nisu interesantni. Dosadno je ovo…
A onda, ako ipak ne odustanete od gledanja, negde od trenutka kada je džentlmen kojeg tumači George Sanders (Viaggio in Italia aka Journey to Italy aka Putovanje u Italiju(1954)) osvojio srce usamljene Lucy, “The Ghost and Mrs. Muir” se neočekivano pretvara u jednu dirljivu i setnu filmsku priču…
Na skali od (1-6) ocena: 3
