Pretpostavljam da je jedna od najvećih pohvala koje možete reći za film star 70 godina da je i dalje jednako dopadljiv za gledanje.
I dok za neke napr. dramske filmove ta odradnica može važiti pre svega zbog sjajnog vanvremenskog teksta/scenarija i odličnih glumačkih bravura, prilično je teško to uspeti sa celuloidnim fantazijama iz tog doba, koje su svakako tehnički (na planu specijalnih efekata) odavno prevaziđene. Teško ali ne i za genijalce kakav je bio francuski sineasta René Clair.
Način na koji je Rene Kler virtuozno režirao prvih tridesetak minuta filma u kome naš junak (sjajni Gérard Philipe koji je imao, nažalost, zbog prerane smrti, kratku ali brilijantnu karijeru) nesrećni profesor muzike (i kompozitor) koji je ubuđen da se u neka druga, prošla, vremena njegova “umetnost” mnogo više cenila i da se mnogo bolje živelo, putuje, putem snova, kroz različite istorijske epohe, nabacio mi je osmeh na lice koji mi se nije “skidao” do kraja ove filmske bajke.
Ova muzička komedija najveći “problem” ima sa muzičkom partituturom koja vas možda može malo “nervirati” (Amerikanci su čak izbacili sve muzičke numere u kopiji koja se prikazivala, tada, tamo) ali, em toga i nema puno, em je to integralni deo priče,
[my_movie_db id=65656]
Iz nekog meni nepojmljivog razloga “Lepotice noći” se ne smatra nezaobilaznim filmom koji morate videti pre nego što riknete (i slične liste) i ima prilično “šugave” ocene po raznim sajtovima. Kada kažem šugave, mislim na to štо su samo nešto malo više iznad proseka a ovo je verujte, umalo, pa remek delo.
To što u krajnjem “zbiru” nije kod mene dobio tu famoznu šesticu zaslužno je to što, nakon nekog vremena, priča i događaji postaju repetativni (kada “obiđe” sve te epohe počne iz početka opet iste, doduše, sa konsekvencama koje se prenose iz jedne ka drugoj) i neki slepstik delovi možda i više nisu tako smešni. Ali opet….ljudi…. što pre pogledajte “Lepotice noći” ako niste….šta čekate….
Na skali od (1-6) ocena: 5
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka