Kada sam pre koju nedelju ovaj film ubacio u “Preporuke dana” nisam baš očekivao da ću ga stvarno tako brzo i pogledati. Ali eto…desilo se.
U pitanju je super spektakl iz 1959 godine, napravljen po romanu Žil Verna i za vas koji ga niste čitali (a ako imate više od 15 godina a niste, stvarno nemam razumevanja…ovde uključujem i moju decu…mislim…ne razumem ih 🙂 ) sledi mali sadržaj filma (koji se prilično labavo drži romana).
Profesor Lindenbrook (James Mason) je omiljen i među svojim studentima i među građanima (Edinburga). Njegova ekscentričnost se pre svega svodi na potpunu fokusiranost poslu…plus, ne ceni baš mnogo žene…ali ih poštuje. Kada mu njegov student (i verenik njegove nećakinje) uruči poklon u vidu vukanskog kamena, Lindenbrook će otkriti da se u tom kamenu nalazi poruka stara 300 godina.
Poruka čuvenog istraživača koji je nestao tokom posete ugašenom vulkanu na Islandu. Mala, ali odabrana, ekspedicija kreće na putovanje do središta Zemlje…
E sad…dobranih sat vremena (i nešto malo više) potrošimo na pripreme i, ne baš interesantna, putešestvija ovog dvojca sa gornje slike (mlađi je pevač Pat Boone). Za razliku od romana, ovde će se ekspedicije pridružiti i jedna žena ali i jedna guska (koja postaje jedan od najsimpatičnijih karaktera u filmu).
“Putovanje u središte zemlje” je svakako zastareli holivudski spektakl mada su i dalje neki specijalni efekti apsolutno fenomenalni. Naravno, danas ni Džastin Biberu ne bi dali, kao što to čini Pat Boone, otpeva tri četiri svoje pesmice…
I da pozajmim, nešto modifikovaniji, zaključak iz prethodnog teksta…
“Journey to the Center of the Earth” jeste naivno i povremeno smešno ostvarenje (kako li su to svi super sveže obrijani a žene i našminkane nakon godinu dana pod zemljom…a tek o hrani i vodi da ne pričam) ali i dalje je ovo super SF spektakl sa dušom koju današnji holivudski blokbasteri sve ređe imaju.
Na skali od (1-6) ocena: 3