Dobra stvar je što sam nakon gledanja poslednjeg filma iz ove horor franšize morao da revitalizujem ocenu koju sam dao onom (ne)delu iz 2017 Jigsaw (2017) godine. Loša ? Sve ostalo je loše…
Ovaj lik Darren Lynn Bousman,koji sebe naziva režiserom, režirao je prethodno čak tri SAW filma (2,3,4) što me je prilično iznenadilo jer dvojka i nije bila strašno loša. Šteta što se Jigsaw (dok je bio živ) nije dočepao na vreme Bousmana jer 90-ak minuta “Spiral” je pravo mučenje…od početka do kraja.
(taman mogu u nastavku, koji će nesumnjivo uslediti, da jedna od sprava za mučenje podrazumeva gledanje ovog filma)
Priča je, ako ovo uslovno tako možemo nazvati, smeštena u univerzum Jigsaw-a. Neko ga imitira i ubija “pokvarene” policajce jedne policijske stanice. Slučaj vodi sin bivšeg policijskog načelnika, Chris Rock i Samuel L. Jackson, i njih dvojca su i jedni razlog zbog čega mi je uopšte palo na pamet da se okušam u gledanju “Spirale straha: Novo poglavlje Slagalice strave” (kakav genijalni prevod našeg bioskopskog distributera).
I dok je Samuel L. Jackson, u tih nešto par scena gde se pojavljuje, još i nekako gledljiv, Chris Rock je apsolutno nepodnošljiv…od početka do kraja.
Kao da su uzimali njegove najgore take-ove (kadrove). Nema šanse da bi i jedan normalan režiser rekao “Akcija”, pustio Rocka da izdeklamuje svoj tekst, i potom zaključio da je ovo što vidimo u filmu upravo njegov najbolji nastup. Doduše, Bousman ne ume da režira ni scene bez Rock-a a da budu fokusirane i barem, sa zanatske strane, relativno “normalne”…
Grozan je ovo film, u aspolutno svakom pogledu.
Na skali od (1-6) ocena: 1
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
