Kao što svi znate, “Kombat” je viteški turnir održavan kod starih Slovena i on se nalazi pod slovom K u prvom izdanju Vukovog “Srpskog riječnika” (1818 g.) objavljenog u Beču. Tek kasnije Amerikanci su ukrali tj, “pozajmili” taj naziv za onu čuvenu video igricu po kojoj je snimljen ovaj film. Zahvaljući Zavodu za patente koji je izreku “Piši kao što govoriš, govori kao što je napisano” zaštitio i u Americi, naziv Kombat, sa K je ostao i zvanično u upotrebi.
Nažalost, u toku je snažna ofanziva da se ovaj patent izbriše sa liste i da samim tim prethodna prava istorija “Mortal Kombata” bude zauvek izbrisana iz naših sećanja i iz srca. Glavni argument za brisanje izreke jeste taj da se zvanično i javno, određeni ministar u vladi Srbije, obratio javnosti rečima: “Piši kao što je napisano, čitaj kao što…kaže” te, pozivajući se na ovo, vlasnici franšize “Mortal Kombat” žele da se Kombat izbaci iz svih naših bukvara i iz Vukovog rečnika, i postane eksluzivno samo naziv glupave igrice…a ne turnira starih Slovena u kojima su se oni borili za spas planete Zemlje…
Slično prethodnim pasusima, ali još smešnije, zvuči mitologija “Mortal Kombata” predstavljena u istoimenom filmu. Naime, po toj mitologiji, ako imaš “pečat” na telu, onda si izabran borac za spas planete i pripadaš timu Earthrealm. A ako Earthrealm izgubi i deseti turnir “Mortal Kombat” po redu, po pravilima službe, bića iz Outworld-a mogu da preuzmu Zemlju. Naravno, postoje i razne druge dimenzije i svetovi ali više o njima u nastavcima koji će sigurno uslediti.
Elem, “Mortal…” počne prilično ubedljivo. Čak bih rekao da prvih 30ak minuta debitanta, takođe Australijanca, Simon McQuoid, liče na film vredan pažnje. Sub-Zero je najzanimljiviji i najefektnije prikazan lik i on u tom početnom delu naprosto dominira.
Mada decenijama nisam igrao ovu igricu prepoznavao sam magične poteze pojedinih likova i, sve dok se oni uče/vežbaju, na tom bazičnom nivou “Mortal Kombat” je zanimljiv (Liu Kang mi je bio omiljen izbor u tim davnim vremenima jer sam jedino njemu znao sve “tajne” poteze).
Nažalost, kako je vreme odmicalo, “Mortal Kombat” je postojao sve besmisleniji i besmisleniji film.
Taj smisao i nije toliko bitan u ovakvoj vrsti projekata ali nevolja je što su i akcione scene, koje su počele da se utapaju iz jedne u drugu, postajale sve dosadnije.
Takođe, Simon McQuoid, kao da je u drugoj polovini pogubio sve konce i “Mortal Kombat” je počeo, osim logike priče, da pati od nedostatka osnovne filmske logike. Tako se dešava da se neke paralelne borbe koje se odvijaju u isto vreme ali na različitim mestima toliko loše montirane da nemate pojma zašto jedan leži onesvešćen a drugi se mlati, i da li je uopšte borba završena ili prave pauzu dok ispijaju kafu.
Dobro, ne očekujemo od ovakvog filma da bude “Građanin Kejn” (btw. ova fora je toliko izlizana da mi se povraća svaki put kada je upotrebim) ali očekujete da poštuje neka osnovna pravila, pravila koje je i sam postavio. Slabo je ovo…
Na skali od (1-6) ocena: 2
